Prof. Dr Nenad Dikić: Šta treba da znamo o testovima na koronu
Novi tekst našeg kolumnste govori o aktuelnoj temi u vezi testova za koronu
Ispostavilo se tačno - testovi na koronu će postati deo naše svakidašnjice i hteli to ili ne moraćemo da razumemo osnovne pojmove. Postoje dve vrste testova: PCR (eng. Polimerase Chain Reaction) ili test kojim se detektuje virus i Elisa (eng. enzyme-linked immunosorbent assay) ili test kojim se detektuju antitela, odnosno odgovor organizma na infekciju virusom.
Prvi test se zasniva na detektovanju enzima reverzne transktriptaze iz brisa nosa, larinksa ili bronhija. On je pozitivan i pre nego što osoba ima simptome. Značajan jer ukazuje na ljude koji imaju virus, a još toga nisu ni svesni i predstavljaju prenosioce. PCR test može da bude pozitivan i neposredno kada čovek preleži infekciju, ali od tog trenutka mnogo bolji su imunološki testovi.
Imunološki testovi na antitela pokazuju odgovor domaćina na virus. Postoji nekoliko imunoglobulina koji detektujemo, ali generalno nas interesuju dva: IgM i IgG. Elisa test je vrlo specifičan, čak do 99%. Suština seroloških testova je da se testira krv i da mogu da pokažu pozitivan test nakon dve nedelje od početka infekcije, kada prvo startuju IgM antitela da bi nakon njih počela i IgG antitela da se stvaraju.
U trenutku ulaska virusa u telo, počinju da se stvarju IgM antitela, koja pokušavaju da neutrališu virus i zaustave infekciju. I to je suština imunologije. Kod nekih ljudi infekcija ne mora da se ispolji, ali će njihov organizam razviti antitela na koronu i tako će nastati imunitet na virus. Imunoglobulin IgM ima zadatak da zaustavi infekciju na početku, da bi mu se za 7 do 14 dana pridružili imunoglobulini IgG.
Tako IgM predstavlja dokaz aktuelne infekcije, a IgG dokaz da je neko preležao kovid infekciju. U trenutku aktuelne infekcije IgM i IgG se detektuju zajedno, što predstavlja trenutak kada IgM počinje da opada a IgG počinje da raste ili u prevodu trenutak kada bolest jenjava i dolazi do ozdravljenja.
Detekcija IgG kasnije u uzorku ukazuje da je data osoba bila u kontaktu sa koronom i da je prebolela, ali još uvek postoji nedoumica da li je stekla imunitet i ukoliko jeste koliko dugo će
biti zaštićena.
Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Rasa
Lepo covek objasnio, a ovi nas ubise sa mudrovanjem.
Podelite komentar
Sale
A zasto se ne zna da li ima ili nema imuniteta. Pa uvek kada prebolimo nesto ima imuniteta.
Podelite komentar