Da li znate koja bolest se nekada zvala GRID i zašto je ovaj sramotan naziv živeo duže od 10 godina?

 ≫ 
  • 0
Sida, hiv, aids, grid Virus HIV-a / foto: pixabay.com

GRID (gey-related immune deficiency) bilo je prvo ime koje se koristilo za bolest koju danas znamo pod imenom AIDS, odnosno sida.

U prvom periodu bolesti od 1982. do 1985. kada nije bilo testa za ovu bolest, niti se znalo kako se prenosi, korišćen je i termin "gej kuga" dok su se slični izrazi koristili i za pridružena stanja koja su kasnije prepoznata kao klinička slika AIDS-a.

Termini koji su se još koristili bili su "gej rak" i "gej pneumonija".

Doduše, izraz GRID nikada nije bio korišćen u biomedicinskoj literaturi. U popularnoj štampi korišćen je samo neko vreme.

Međutim, već 8. avgusta 1982. godine akronim AIDS (sindrom stečenih imunih nedostaka) prvi put je osvanuo u Njujork tajmsu.

Razlog za promenu imena bila je spoznaja da "gej" pojam ne obuhvata u potpunosti demografsku populaciju koju je bolest u prvih nekoliko godina pogađala.

Poslednji put kada je GRID kao naziv za AIDS pomenut u popularnoj literaturi bilo je 1995. godine, da bi potom konačno otišao u zaborav.

Jedan od razloga za upotrebu "gej" terminologije u nazivu bolesti bio je taj što su prvi priznati slučajevi AIDS-a bili ograničeni na gej populaciju, koja je tada predstavljala marginalizovanu grupu koju je dalje bilo lako stigmatizovati.

virus hiv sida aids Foto: Pixabay

Pisac Suzan Sontag je ovaj fenomen prepoznala kao oblik kazne, a u svojoj knjizi "Bolest kao metafora" je napisala:

- Ništa nije veća kazna od toga da se bolesti da smisao.

Drugi razlog za naglašavanje seksualne orijentacije može ležati u hipotezi pravednog sveta tj. tvrdnji da živimo u svetu u kojem ljudi uglavnom dobijaju ono što zaslužuju.

Prema tom stanovištu, koren nevolje mora se tražiti u žrtvi - kao što je to slučaj sa silovanim ženama koje su krive jer su se "zavodljivo ponašale"... Tako su i za AIDS morali postojati krivci koji su izazvali bolest nemoralnim delima.

Danas se, srećom, ovaj izraz više nigde ne koristi.

(T.T./Telegraf.rs)

Video: Da li je manje štetno ako pijemo piće "bez šećera" i zašto je plastika za jednokratnu upotrebu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Teme

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA