Voislav je uradio čučanj s tegovima, pa se srušio, a prvi put je gledao smrti u oči sa 4 godine
Voislav Ilić (29) je diplomiran pravnik, pisac aformizama, motivacioni govornik… Danas je u javnosti poznat kao Džentlmen sa Tvitera, svaka njegova poruka izaziva dublje tumačenje, a snaga volje divljenje, ali život ovog Novosađanina pre samo nekoliko godina izgledao je potpuno drugačije.
I sam svoj život deli u odvojene faze –prema nevoljama koje su nadolazile same, u segmentima... Gorčinu života osetio je prerano, sa samo četiri godine, kada je jedan događaj potpuno promenio njegovo detinjstvo i stavio ga na prvi test.
- Ja sam neko ko je živeo više života. Prvi život je bio od 4. do 18. godine, prva borba. Kada sam imao četiri godine udario me je automobil na ulici, kada sam se igrao sa drugarima, i odbacio me nekih dvadeset metara, pao sam na glavu i posledica toga bila je epilepsija koju sam dobio kasnije. Sa 6 godina su počeli prvi napadi. Taj prvi period je vezan za borbu protiv bolesti, odricanja, bilo je tu svega jer sam često išao u Beograd po bolnicama, dijete koje sam sprovodio, lekovi svake veče. Epilepsija je bila takva da su nju izazivale emocije. Doktori su rekli mojim roditeljima da ne smem da budem ni previše srećan ni previše tužan, kao biljku, pod staklenim zvonom da me čuvaju... Smetala mi je jaka svetlost - započinje svoju priču Voislav.
Napadi su bili retki, ali život sa epilepcijom je bio težak. Pred tadašnjim dečakom su bila mnoga odricanja koja su onemogućavala da ima potpuno normalno detinjstvo. Nikada nije moglo da se predvidi pogoršanje zdravstvenog stanja, uprkos činjenici da je Voislav redovno išao kod lekara i radio sve potrebne analize.
- Imao sam tri napada. Prva dva tokom spavanja. Sećam se da sam se probudio da su oko mene bili doktori i moji roditelji. Specifično je po tome što misliš da je sve u redu, a onda usledi napad. Treći je bio izazvan, u bolnici, lekari su hteli da provere kako svetlost deluje... Tada sam bio u svesnom stanju, radio sam test tako što medicinsko osoblje puste lampe i izazove napad kako bi se proverio prag tolerancije. Od 18. godine bolest se povukla i do danas nisam imao nikakve napade - ističe ovaj hrabar muškarac.
Svestan svog zdravstvenog stanja, Voislav je tokom odrastanja odabrao da vodi zdrav život, nije pušio niti pio, i uporno se bavio sportom. Bio je juniorski prvak u streljaštvu, igrao je folkor nekoliko godina, trenirao košarku i osvajao nagrade u šahu... Sa 18 godina doneo je odluku da počne intezivno da vežba u teretani i tada počinje druga faza života.
- Sa 18 godina sam krenuo u teretanu da bih se ugojio, bio sam jako mršav. Malo po malo, počeo sam jako brzo da dobijam kilažu i da napredujem. Od 2008, do 2013, punih pet godina sam trenirao svaki dan. Bio sam sve krupniji, međutim stres na fakultetu i u životu, koga je bilo dosta, nakupljao se i telo više nije moglo da izdrži. Pritom nisam imao novca da vodim strogu dijetu kakvu imaju ljudi koji treniraju - proteini i ostali suplementi koji treba da se unose, već sam se hranio u studentskoj menzi. Zbog toga telo nije moglo da izdrži toliki pritisak. Tada je moj organizam odreagovalo. Na treningu sam radio čučanj sa tegovima i samo odjednom sam izgubio snagu. I to bukvalno na pola puta, kada sam trebao da vratim šipku nazad, klecnule su mi noge, osetio sam malaksalost, pred očima mi je bio mrak i imao sam osećaj kao da sam udario glavom o zid - objašnjava Voislav.
Odmah nakon toga je otišao u Hitnu pomoć, a lekari su uložili veliki napor kako bi mu oborili pritisak. Isprva nije znao da li je reč samo o trenutnom zdravstvenom problemom ili o bolesti koja će da potraje... Mesec i po dana je imao konstatno visok krvni pritisak, koji čak ni lekovi nisu mogli da regulišu, te je ovaj mladi dečko izgubio čak 24 kilograma. Sva masa koju je nabacio nestala je za samo šest nedelja, što ne čudi jer je njegovo telo naviklo da vežba svaki dan, a sada je nastupilO totalno mirovanje.
Opet kreću nove borbe
Zdravstveni problemi su opet postali deo njegove svakodnevnice, a Voislav je dane provodio u kući. Bio je, kako sam kaže, u svojoj zoni komfora... Međutim, nije se lako nosio sa svim nedaćama, a izlaz iz turobnih misli predstavljalo je pisanje. Tada je otkrio svoj novi talenat, ali i ostvario jednu važnu saradnju. Fakultet, koji mu je do tada šao dobro, morao je da pauzira.
- Rešio sam da mozak fokusiram na nešto novo, da pokušam na taj način sebi da pomognem. Nisam znao šta da pišem, kojim putem da krenem, Tviter je manje-više bio nova mreža u to vreme, retko ko je koristio. Napravio sam profil, a onda je neverovatnom brzinom počelo sve više ljudi da me prati. Kontaktirao me je jedan veliki brend i ponudio mi saradnju, jer im se dopao moj citat. Ovaj angažman mi je otvorio novi put, kada sam pored pisanja odlučio da se bavim marketingom. Pisanje aforizama, marketing, vođenje profila, mnogo toga što uopšte nisam planirao.
"Ako si pobedio epilepsiju, hajde da rešiš ovo što je u tvojoj glavi"
Depresija je došla udružena sa anksioznošću. Strah je preuzeo njegov život, u tolikoj meri da je dane provodio samo u svojoj kući, izbegavao je staro društvo, okupljanja i razgovore. Sve do jednog momenta kada je shvatio da mora nešto da menja u svom životu.
- Četiri godine sam pokušavao da se izborim sa depresijom. Presudan trenutak je bio kada sam video kako izgledam u očima svojih roditelja. Video sam da su uplašeni, da žele da mi pomognu, ali već postaju nemoćni jer koliko god se trudili da me izvuku iz depresije nisu uspevali u tome.,Komfor zona je najopasnija, jer je čovek j socijalno biće koje treba da se druži i da se kreće - kaže Voislav.
- Napadi panike su bili baš česti, ali sam se borio sa strahovima. Družio sam se sa ljudima sve češće, išao na mesta na koja ranije nisam smeo, ponovo sam svaki dan trčao. Vremenom je sve postalo sve bolje i bolje. Imao sam želju. Dok čovek sam sebe ne pogleda u ogledalu i kaže - Ili ćeš da preživiš ili nećeš neće ti biti bolje - dodao je u razgovoru za Telegraf.
"Život jeste lep, ali nije ni cveće ni proleće"
Kada je podelio svoju priču na društvenim mrežama pre dve godine, 12.000 ljudi mu se obratilo putem interneta jer su imali probleme sa anksioznošću, ljubavlju, raznim vrstama teskoba. Pored toga što planira da se u potpunosti posveti martketingu, on nastavlja da inspiriše druge da budu jaki, da se ne plaše problema, jer to su ništa drugo no izazovi.
- Želim svima da ukažem da svetlo na kraju tunela postoji. Ljudi ne treba problem da nazivaju problemom, nego izazovom. Da sebi ne govore "moram", jedina stvar koja mora je da se umre. Umesto nje uvek koristite reč "treba".
(Kristina Milošev/Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Krlja
Mnogo puta mi se to desilo u teretani sa cucnjem i opterecenjem..posle toga ceo dan nisam ni zasta..noge kao celine oduzimaju mnogo vazduha i energije prilikom cucnja sa opterecenjem,nepravilno disanje,slaba ishrana pred taj trening dovode upravo do toga da mi srce preskace ceo dan,kada se raze te vezbe i vidis da nemozes da izneses treba stati,nece misic nikud pobeci.
Podelite komentar
Boban
Ovo sa treningom je čista laz i glupost. Ovaj je koristio ne samo proteine i suplemente već i hemiju. 24 kilograma dobijeno prirodnim putem se ne mogu izgubiti za 6 nedelja. Samo kad si napunjen vodom je to moguće. To što mu je pao mrak na oči, nije ni prvi ni poslednji. Posledica preopterećenja. Ja sam nekad tokom treninga noge takodje imao problem sa tim, pa čak sam morao ponekad i da se ispovraćam. Pa nazad na legpress. Takodje visok krvni pritisak se dobija od testosterona i nazalost mahom ostaje kao večna posledica.
Podelite komentar
🙂
Zivot je kao ciklus godisnjih doba, tako da ima prolece i cvece pa i zime...
Podelite komentar