Prof. dr Nenad Dikić: Testiranje na korona virus je realnost koja će bitno uticati na život
Ukidanjem vanrednog stanja, donete su mnoge odluke koje će uticati na naš dalji život. Jedna od značajnijih je potencijalno obavezno testiranje na Kovid 19.
Bez želje da diskutujemo o odluci, mislim da je važno da naučimo mnogo o testiranju, ali i kako da spojimo kratko važenje testa od svega tri dana, sa dugim čekanjem na rezultat ili kako da uopšte dođemo na red za testiranje.
Američka uprava za hranu i lekove (FDA) saopštila je 8. maja 2020. da je odobrila prvi dijagnostički test za novi korona virus koji omogućava pacijentima da sakupljaju uzorke pljuvačke kod kuće. Odluka je ubrzana željom FDA da se proširi mogućnosti brzog testiranja korona virusa.
Set za testiranje pljuvačke razvio je RUCDR Infinite Biologics, odeljenje Rutgerovog Instituta za humanu genetiku iz Nju Džersija i partneri Spectrum Solutions i Accurate Diagnostic Labs. Test će koštati 150 dolara, a lekari će ga onlajn nadgledati kako bi se osiguralo pravilno prikupljanje uzoraka. E pa sad, zamislite kod nas onlajn nadgledanje uzimanje pljuvačke.
Naravno da još nema jasnog konsenzusa o testiranju. Iako je PCR testiranje široko rasprostranjeno, njegova ograničenja uključuju potrebu za skupom laboratorijskom opremom, pravilnim tehnikama uzorkovanja brisa i sprovođenjem procedure bez greške do konačnog rezultata.
Takođe, postoje različite strategije kada i koga treba testirati, pri čemu neke zemlje primenjuju terensko testiranje, jer nastoje da prikupe što više slučajeva, uključujući i asimptomatske, dok se u mnogim zemljama ljudi testiraju samo u bolnici. Neke zemlje čak razmatraju davanje kartica za praćenje Kovid 19 zasnovanih na testiranju antitela i korišćenje specifičnih aplikacija za mobilne telefone.
Naravno to je odmah izazvalo polemiku ne samo zato što je Svetska zdravstvena organizacija izjavila da „trenutno nema dokaza da su ljudi koji su se oporavili od Kovid 19 i antitela bili zaštićeni od druge infekcije ” , već i zbog privatnosti podataka i sveukupnih ljudskih prava. Najveći problem je veliki broj lažno pozitivnih ili lažno negativnih rezultata, prema nekim autorima do 30%. Definitivno je potrebno obaviti još istraživanja na dijagnostičkom testiranju na Kovida19 kod opšte populacije, jer je pouzdanost testiranja još uvek pod znakom pitanja.
Sve u svemu svet je u trci za pronalaženjem rešenja za dijagnozu, prevenciju i terapiju novog korona virusa. Svakog dana izlaze novi radovi o bilo kojem od ovih kritičnih pitanja objavljenih u najznačajnijim časopisima, i to je verovatno najvažnije.
Ne smemo nasesti na priče sa društvenih mreža i neverovatnom broju lažnih i neproverenih vesti o brzom uspeh raznih intervencija koje se predlažu. Mnogi od ovih eksperimenata neće izdržati test vremena i možda neće biti dovoljno dokaza koji bi podržali nastavak njihovog korišćenja. Akademska zajednica mora da insistirati na sprovođenju ispravnih metoda i pravilnom izveštavanju čak i u vanrednom stanju.
A političare treba pozvati da donose odluke u korist svojih naroda i zajednica na osnovu najboljih raspoloživih dokaza.
I sama cena testiranja je različita. Tako se u Srbiji pominje 6000 dinara, dok je u većini zemlja Evropske unije između 130 i 190 evra. Videli smo da je u Americi od 150 dolara pa na više. Čini se da je neopravdano zanemaren privatni sektor u mnogim zemljama koji bi verovatno svojim znanjem i fleksibilnošću mogao da cenu testiranja učini i jeftinijom.
Za kraj možda najinteresantnije. Predsednik Tanzanije, Džon Magufuli je naredio bezbednosnim snagama da provere kvalitet testova (Reuters) sumnjajući u kvalitet skupo uvezenih kompleta za testiranje na korona virus.
Nasumično su prikupili nekoliko uzoraka ali ne od ljudi, već od koza, ovce i papaje, i dodeli im ljudska imena i uzraste. Uzorci su potom predati u centralnu laboratoriju Tanzanije da se testiraju na korona virus. Svi su testirani pozitivno na Kovid 19, što je ukazalo i na mogućnost da su neki ljudi testirani i dobili pozitivan rezultat iako nisu bili zaraženi korona virusom.
Iako ovo možda nije istinita vest, koja više govori o haosu u kome se nalazimo, nesumnjivo treba da bude upozorenje da budemo svesni da testiranje nije nikakav sertifikat da smo zdravi, već samo jedan od nalaza koji mogu poslužiti u razmatranju stanja pacijenta koji ima određene simptome i znake. Čini se da se pojavilo suviše stručnjaka, koji tumače rezultate, a da pri tom nemaju ni osnovno poznavanja dijagnostike bolesti.
Konačno, u regionu se testira regularno mnogo ljudi rutinski, među njima i moje kolege doping kontrolori. Pitao sam zašto to rade, ako znamo da testovi nisu pouzdani, da imaju mnogo lažno pozitivnih rezultata i isto toliko negativnih, a da pri tom ne predstavljaju nikakvu garanciju da osoba zaista nije pozitivna na koronu? Odgovor je bio prilično neobičan. „Pa, zbog marketinga i imidža!“
Zbog svega sledite administrativne preporuke, ali budite kritični i čuvajte se, jer vaš ili tuđi negativan rezultat ništa ne znači, ako se ponašate neodgovorno. Testiranje na koronu je kao i sve ostalo proizvod procesa učenja i iskustva.
Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet ua fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
tamo daleko
Cemu uopste testiranje, kada test nije pouzdan?
Podelite komentar
rastko
Zasto uopste raditi test ciji rezultat ne mozete da dobijete za tri dana, a vaznost testa je tri dana. Kako su uopste zamislili da neko otputuje bilo gde kada ne mogu da izdaju rezultat na vreme.
Podelite komentar
suzana
Da li postoji razlog zasto test ne moze da pokaze onoga ko je preboleo koronu?
Podelite komentar