Predmeti koje imamo u kući sadrže štetne supstance: Izazivaju rak i gojaznost kod budućih generacija

Foto: Pixabay

Trudnice koje su izložene hemikalijama iz kuhinjskog pribora i tekstila mogu da izazovu gojaznost kod svojih naslednika - unuka, pokazala su istraživanja.

Preporučujemo

Jedinjenja poznata kao per- i polifluoroalkyl supstance (FAS) vrlo su postojane sintetičke materije koje se dovode u vezu sa karcinomom dojke, a mogu da utiču na pojavu gojaznosti kod budućih generacija ukoliko majka ima nizak holesterol.

Institut za javno zdravlje u Kaliforniji utvrdio je da je gojaznost i do 2,3 puta veća među 20-godišnjim ženama čije su bake bile izložene hemikalijama.

- Još uvek ne razumemo zajedničku ulogu holesterola i FAS supstanci. Hemikalije u krvi trudnice mogu da izazovu gojaznost kod unučadi, čak i ako baka i majka nisu gojazne  - kaže doktorka Barbara Kon iz "Endocrine Society", najveće i najaktivnije svetske organizacije endokrinologa.

Istraživači su proučavali 213 baka, majki i unuka koristeći podatke iz poslednjih 60 godina.

- Ovi nalazi mogu da objasne trenutni porast gojaznosti kod mladih i širom sveta - ističe dr Kon.

Foto: Shutterstock

Šta su FAS hemikalije?

FAS se često koristi i prilikom pravljenja posuda od teflona, vodootporne odeće i protivpožarne pene, proizvodi za čišćenje, boje, lakovi, šamponi, šminka i zubni konac. Površine presvučene PFAS-om se ne lepe, i ne upijaju vodu ili mast, što je odličan kvalitet za pakovanje hrane.

Ali tu nastaje problem: PFAS hemikalije su povezane sa nizom zdravstvenih rizika kod ljudi, uključujući rak, poremećaj imunog sistema, reproduktivne teškoće i probleme sa razvojem ploda.

PFAS su prisutni u ambalaži za hranu širom sveta. Na primer, u lancima brze hrane, popularni kontejneri su zapravo zamena za plastične. Iako je plastika za jednokratnu upotrebu i dalje veoma loša ideja i vodi se borba u svetu protiv nje, ideja o njenoj zameni zaista je krenula pravim tokom, ali problem su nove posude obložene PFAS-om.

Foto: Shutterstock

Posude se često prodaju kao kompozitne, ali kako svest o PFAS-u raste, ta karakteristika postaje problem.

Kako se ispostavilo, kontaminira i zemljište i vodu. U gradovima u blizini fabrika koje su proizvodile PFAS ili koristile PFAS za pravljenje svojih proizvoda, lokalne zajednice će morati da se suoče sa hemikalijama u narednim decenijama.

Ova jedinjenja se takođe pojavljuju u vodama u blizini vojnih baza i aerodroma, koji su koristili PFAS penu za gašenje požara. Efekti upotrebe PFAS na zdravlje još se ispituju, ali već se procenjuje da će izloženost PFAS-u koštati Evropu od 50 milijardi evra godišnje.

Dok je Danska zabranila upotrebu, u SAD je u Predstavničkom domu u maju predstavljen nacrt zakona o zabrani PFAS-a u ambalaži hrane.

(K.M./Telegraf.rs)