Šta najviše brine građane u vreme pandemije, a nije korona?

Ovo su najčešće postavljena pitanja koja brinu građane ovih dana, ali i buduće mame, a od stručnjaka smo dobili odgovore na njih.

Iako je na snazi vanredno stanje, trudnice ne treba da brinu.

Dr Milica Ilić, specijalista ginekologije i akušerstva, specijalne ginekološke bolnice sa porodilištem Jevremova MediGroup objašnjava da pacijentkinje i u toku pandemije mogu normalno obavljati ginekološke preglede.

- Bitno je samo da se poštuju sve mere koje su propisane u cilju sprečavanja širenja virusa Covid-19. I lekari i pacijenti moraju biti upućeni na koji način će zaštititi i sebe druge. Savetujemo da pacijentkinje koje imaju tegobe, potraže savet lekara, a ne da se same leče - dodaje doktorka Ilić.

- Trudnicama se savetuje da bez izuzetka nose masku u prisustvu drugih osoba i da izbegavaju kontakte. Zdravlje majke i bebe mora biti uvek na prvom mestu - objašnjava dalje doktorka.

Foto: Shutterstock

Kada je reč o psihičkom zdravlju, u izolaciji ljudi najviše traže odgovore koji se tiču napada panike, anksioznosti i strahova.

Napade panike savladajte određenom tehnikom disanja

Kao prva pomoć kod napada panike koja se može manifestovati na različite načine, doktorka Nataša Janković, psiholog i porodični psihoterapeut pri domovima zdravlja MediGroup preporučuje primenjivanje određene tehnike disanja.

- Vežba se izvodi u sedećem ili ležećem položaju. Bez prethodnog uzimanja ili izbacivanja vazduha iz pluća potrebno je zaustaviti dah na 10 sekundi. Nakon zadržavanja daha nastavlja se sa disanjem ali tako što  udah i izdah traju po tri sekunde. Posle jednog minuta ponovo se zaustavi dah na 10 sekundi i nastavlja se sa vežbom disanja. Ovaj  jednominutni ciklus se ponavlja pet puta - objašnjava doktorka Janković.

Foto: Shutterstock

Vežbanjem, slušanjem muzike, čitanje knjige, igranje sa kućnim ljubimcem odvraćajte pažnju sa negativnih misli

- Negativne misli mogu pojačati simptome anksioznosti. Postoji više načina za odvraćanje pažnje sa negativnih misli, a svaka osoba treba da odabere najbolju strategiju za sebe koja je u skladu sa njenim  interesovanjima - ističe dr Janković.

Ukoliko ovi saveti ne budu dovoljni, tokom ovog perioda pomoć se može potražiti od stručnjaka koji pružaju besplatnu psihološku i psihijatrijsku podršku preko interneta i telefonskih linija

Gubitak bliske osobe je traumatičan događaj za koji nikada nismo spremni – KAKO SE NOSITI SA TIM?

- U tim situacijama svako reaguje na svoj način: od ćutanja i gledanja u “prazno”, preko tihog plača i nekih fizičkih tegoba, pa do histeričnog plača i konfuzije u glavi i u ponašanju, objašnjava doktorka Milica Petrović, psiholog pri domovima zdravlja MediGroup. “Svi načini reagovanja su normalni načini reagovanja za situacije koje nisu uobičajene ni poželjne. Ne treba se stideti svojih reakcija i emocija. Ne treba ih potiskivati. Poželjno je suočiti se sa svojim emocijama (od šoka, preko tuge do besa), priznati ih sebi i bliskim osobama, kako bi se lakše prošlo kroz traumatičnu situaciju. Ako vam je tada potrebna podrška neke osobe - potražite je. Ako biste ćutali i da vas niko ništa ne pita - kažite. Ako biste da o traumatičnom događaju pričate sa nekim - pričajte. Ako biste da plačete - plačite. Patnja je normalno stanje - dodaje doktorka Petrović.

Foto: Shutterstock

Kada zavlada epidemija svako se zapita kako sprečiti infekciju i kako ojačati imunitet.

Nutricionistkinja Dragana Miljković Andonov koja radi pri domovima zdravlja MediGroup smatra da veliki uticaj na imunitet ima ishrana, koja treba da bude umerena, raznovrsna kako bi uneli sve potrebne hranljive sastojke. Evo i ostalih saveta:

- Pre svega treba povećati unos voća i povrća,a izbegavati unos šećera, loših masti i aditiva jer loše utiču na imunitet. Konkretno za jačanje imuniteta je potrebno kroz ishranu i suplemente da unosimo : Zink, vitamin D3, Vitamin C, vitamin A,  selen, probiotike i prebiotike, Namirnice koje se preporučuju kako bi uneli sve nabrojane vitamine i minerale su:  integralni hleb, kefir ili probiotski jogurt, riba, piletina i ćuretina, sveže voće, salate, čorbe i supe domaće, kupus kiseo iz zimnice, šargarepa, jezgrasto voće, semenke, crni luk, beli luk i biljni začini. - objašnjava Dragana.

(Telegraf.rs/M.Stanić)