Prof. dr Nenad Dikić upozorava da ova dva leka u kombinaciji deluju kao droga: Oprez!

foto: Nenad Dikić

Obično dobijamo novosti kada carinici zaplene neku količinu doping sredstava. Ovoga puta nije bio doping, ali jesu lekovi i to 99.650 tableta ksalola i 18.890 tableta rivotrila u tankovima za vazduh na kamionu. Ono što su carinici ispravno napisali, psihoaktivni lekovi, novinari gotovo svih redakcija su prekrstili u sedative.  Međutim, činjenica da iako se radi o benzodiazepnima nisu u pitanju samo sedativi već lekovi registrovani za širok spektar indikacija.

Preporučujemo

Prema nacionalnom registru lekova ALIMS-a lek Ksalol, generički alprazolam, je indikovan u terapiji anksioznosti i anksioznosti udružene sa depresijom, agorafobije i paničnih poremećaja. Dok je Rivotril, generički klonazepam, indikovan kod statusa epileptikusa  u svim kliničkim formama.

Napisane kontraindikacije su slične: akutna plućna insuficijencija, teška respiratorna insuficijencija, sindrom apneje u snu, mijastenija gravis, teška disfunkcija jetre, kod pacijenata u komi ili kod zloupotrebe lekova, droge ili alkohola.

Takođe je napisano: Terapija se ne sme naglo prekidati, već postepeno dozu polako smanjivati. Savetovati bolesnika (i staratelje) da potraže savet lekara ukoliko se pojave znaci suicidalnih ideja ili ponašanja.

Prema podeli u Kliničkoj farmakologiji za medicinske sestre i tehničare, dr Marije Anđelković, benzodiazepini su podeljeni prema dužini delovanja u tri grupe i koriste se kao sedativi, anksiolotici, antikonvulzivi, hipnotici i mišićni relaksansi, ali ne svi za sve.

foto: Nenad Dikić

Sam izbor lekova praktično odgovara najčešće korišćenim benzodiazepinima na Zapadu, gde je Alprazolam na prvom, Lorazepam na drugom, a Klonazepam na trećem mestu po broju prepisanih recepata. Zaplenjena količina dovoljna je za više od 300 ljudi za godinu dana.

Postavlja se pitanje zašto su baš ova dva leka zajedno švercovana?

Dr Marija Anđelković citira kao izvor informacija Američki centar za zavisnost (American addiction center) koji objašnjava da se ova dva leka zloupotrebljavaju kao kombinacija, jer im se međusobni efekti pojačavaju. Oni koji ih koriste osećaju smanjenu anksioznost, osećaju smirenost, mišićnu opuštenost ali i vrlo brzo će osetiti i mučninu, probleme sa stomakom, povraćanje, nesanicu, poremećaj vida, duple slike, oštećenje memorije, gubitak fokusa, dezorijentaciju, suicidalne ideje i slično. Upotreba ove kombinacije lekova sa alkoholom je smrtonosna i tu je najveći rizik. Trenutak napetosti zbog vanrednog stanja i infekcije koronom samo povećava broj korisnika.

Pokušaj samoubistva nakon uzimanja ovih lekova dupliran je periodu od nekoliko godina, kako beleži američki centar za zavisnost. Tolerancija na upotrebu lekova lako stiče i pacijenti dugo vremena koriste ovu kombinaciju kako bi pojačali efekte koji postaju sve slabiji. Odvikavanje od zloupotrebe ovih lekova je dug i težak proces koji zahteva stručnu pomoć.

Jedan znak zavisnosti je i tolerancija na lekove. Posle upotrebe lekova neko vreme, organizam se navikne na efekte, pa je potrebno da pacijent uzima sve veće količine lekova da bi postigao isti efekat. Razvoj tolerancije može pokrenuti početak opasnog ciklusa sve veće upotrebe leka.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Sve ovo može da dovede do nedostataka motivacije, umora, gubitak pamćenja, opstipacije, depresije, smanjenja apetita i gubitka na težini. A ovi simptomi i znaci bi morali da budu opomena da se nešto uradi i prekine zloupotreba, jer sledeći simptomi mogu da budu konfuzija, delirijum, problem sa disanjem koma i smrt.

Borba sa zavisnošću od klonazepama i alprazolama može da bude podjednako teška kao i borba sa opijatima i teškom drogom. Činjenica da nisu lekovi ti koji vode u zavisnost, već želja da se pobegne od realnosti, ukazuje na to da se zavisnost ne može pobediti bez pomoći. Zbog toga nemojte da blagonaklono gledate na uzimanje benzodiazepina, već neka to bude alarm da treba nešto pod hitno da se uradi.

Za "Telegraf.rs" piše prof. dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum