Dr Gajić sa čuvene klinike Mejo poručuje: Naučili smo da ne mora svaki pacijent na respirator

 
 ≫ 
  • 0

Cilj je da utvrdimo koji je pristup najbolji, da li odmah intubirati, koji lek, da li okretati pacijente na stomak, naglašava Gajić.

Dr Ognjen Gajić Dr Ognjen Gajić / Printskrin: Tanjug

Borba protiv virusa Covid-19 ujedinila je čitav svet, a ja sam posebno ponosan ne lekare iz svih zemalja bivše SFRJ koji zajedno daju doprinos u istraživanjima protiv ove pošasti, kaže dr Ognjen Gajić, specijalista intenzivne nege na čuvenoj američkoj klinici Mejo, u Minesoti.

Rođeni Sarajlija, koji je u mladosti bio član kultne rok grupe "Zabranjeno pušenje", ističe za Tanjug da 1.900 lekara iz Slovenije, Hrvatske, BiH, Srbije, Crne Gore i Makedonije aktivno učestvuje u istraživanjima, a svakog utorka razmenjuju iskustva putem video sastanka.

- Radi se istraživanje, još ne znamo mnogo, ali napredujemo, svake dve nedelje znamo više, sve dok se ne pronađe vakcina. Novi je virus, određeni broj pacijenata ima tešku upalu pluća, koja često zahteva puno kiseonika i respirator, prenosi se kao prehlada, jako je infektivan, a smrtnost je 10 puta veća od grupa. Radimo studije na desetine hiljada pacijenata, u studiju su uključene i beogradska i riječka bolnica - navodi Gajić.

Cilj je da utvrdimo koji je pristup najbolji, da li odmah intubirati, koji lek, da li okretati pacijente na stomak, naglašava Gajić.

- Dosad smo naučili da nije obavezno da svaki pacijent ide na respirator, nego da možemo da koristimo neke konzervativnije metode, bez uspavljivanja, ali moraju da budu na intenzivnoj nezi da bi se moglo brzo reagovati ukoliko dođe do nekog pogoršanja, bilo koje vrste.

Klinika Mejo nalazi se u Minesoti i nema "udar" pacijenata kao što ima Njujork, pre svega jer su se, kako kaže Gajić, na vreme pripremili.

- Mi smo se na vreme pripremili, u smislu fizičke distance, grad je dosta razređen, nije kao Njujork, imamo dnevno 1-2 teška pacijenta, ne 10 ili 100 kao u Njujorku. Imamo veliko iskustvo i pokušavamo da pomažemo ljudima širom sveta ,uključujući i Balkanu, recimo od srede do petka putem video tehnologija pomažem kolegama u Njujorku jer nemaju dovoljno specijalista za intenzivnu medicinu.

Dragocena iskustva dobili su i u razmeni od kolega iz Vuhana.

- Kolege iz Vuhana bile su kod nas još pre par godina. Kad je sve počelo kod njih i mi smo njima davali neke sugestije, posebno kad je u pitanju zaštitna oprema, jer je veoma važno ne samo šta lekar ili sestra nose, nego kako se skida zaštitnu oprema. Sa druge strane, od kolega iz Vuhana dobili smo tri ključna saveta, prvi je da one pacijente koje je moguće vratiš kući da bi sačuvali kvalitet života, drugi je da onima koji su na umoru učiniš da umru dostojanstveno i treći da se lekari i sestre ne zaraze, a to nije nimalo lako.

Gajić dodaje da se veliki broj broj zdravstvenih radnika, u Italiji, u Njujorku, zarazio jer nisu znali, ali sada su naučili, ključno je skidanje zaštitne opreme.

- Opereš ruke, pa skineš rukavice, opereš ruke, pa mantil, opereš pa vizir, opet ruke pa skineš masku. Mi uvek to radimo u paru, recimo sestra gleda mene, ja nju, da ne bismo pogrešili.

Dr Ognjen Gajić Printskrin: Tanjug

Prema rečima doktorta Gajića, mada on nije epidemiolog, jasno je da je osnova borbe protiv Covida-19 fizičko distanciranje.

- To je jasno i malom detetu, fizičko distanciranje, ne socijalno, jer smo povezani na razne načine, uključujući i video. Distanca je efektivnija u ovom trenutku nego respirator. Uvek je cilj da se uspori dolazak teških pacijenata jer ako dođe virus u bolnicu onda pada zdravstveni sistem i to je krah, to se desilo u Italiji, a delom i u Njujorku. To je ključno.

- Svi smo mi ipak i ovde i u Švedskoj i na Blakanu, svi smo kod kuće, kod mene gde su kuće i dvorišta može se prošetati, ali kako sa neboderima, kako da jedna baka u takvom naselju siđe i nikog ne sretne, to je teško - ističe Gajić.

- Svi moramo da se strpimo, naravno i leto će pomoći, do vakcine ne znamo šta će da bude, ali moguće je da će se neki sporadični slučajevi desiti i na jesen. Mada, setimo se SARS-a, on je jednostavno nestao ili se zaustavio. Kada virus ne može da pređe sa čoveka na čoveka ne može da živi, to je suština.

Gajić za kraj kaže da ga je oduvek zanimala urgentna medicina, kada je došao rat time se bavio u Sarajevu, a potom je krajem 1994. godine sa suprugom i decom otišao u Ameriku.

- Prvo sam radio kao bolničar godinu dana što je vrlo korisno za lekara, polagao sam ispite, specijalizirao u Njujorku i došao na Mejo. Imao sam sjajne mentore, postigao sam nešto što nisam mogao ni da sanjam. A opet rado se sećam mladosti, osamdesetih u Sarajevu, odrastao sam sa vrlo talentovanom "rajom", na Koševu. Bilo je to zlatno vreme i u muzici i u sportu, srećan sam što sam to doživeo, međutim, nakon treće ploče kada sam ušao u medicinu shvatio sam da mi je to prava ljubav - zaključio je Gajić.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA