Primena krvne plazme u sprečavanju korone uskoro i u Srbiji: Ipak, jedno treba znati

Jedno od mogućih rešenja u sprečavanju širenja korona virusa jeste i lečenje krvnom plazmom pacijenata koji su COVID19 već preležali. Iako je u Srbiji već počelo da se radi na ovoj mogućnosti, stručnjaci upozoravaju da je reč o pomoćnom rešenju i da ono neće biti efikasno za svakoga.

Dr Srđa Janković objasnio je da je lečenje antitelima jedno od najstarijih metoda u modernoj medicini.

- Oni koji su izlečeni od nekog virusa u svom organizmu imaju antitela koja se vezuju za ćelije virusa i blokiraju ih. Međutim, treba imati u vidu da je reč o dopunskoj metodi koja neće pomoći svakom. To pre svega zavisi od toga u kojoj ste fazi bolesti. Kod onih sa blažom kliničkom slikom organizam će sam da se izbori i stvori svoja antitela. Stoga krvnu plazmu treba dati onima koji imaju najveći rizk da razviju tešku kliničku sliku - objasnio je on, gostujući u jutarnjem programu RTS-a.

Dr Janković je dodao da je ta pažljva selekcija pacijenata veoma važna, jer možemo spasiti one kojima ostale terapije nisu dovoljne. Ipak, ponovio je da ovo nije trajno i konačno rešenje.

Na ovom rešenju, ali i na testovima za korona virus, u Srbiji radi Institit za primenu nuklearne energije. Dr Marija Gnjatović objasnila je da je Institut već kupio smo jednu komponetnu testa, tzv. antigena.

- Mada mi imamo kapacitet da ih napravimo, ovo je bio najlaški put. Očekujemo isporuku za 2,3 nedelje, a za to vreme proizvodimo ostale komponente kako bi lečenje krvnom plazmom moglo da počne i kod nas - kazala je ona.

Dr Janković rekao je da što je više izlečenih, to je veći broj potencijalnih davalaca.

- Postoji mogućnost da kasnije antitelima štitimo osobe sa visokim rizikom, ali ta je zaštita kratka. Ona ima svoje trajanje u organizmu, jer od antitela uzetih iz plazme organizam nije ništa naučio, samo je neko vreme bio zaštićen. Vakcina je aktivna zaštita, zato ona dugo traje, jer organizam od nje uči - objasnio je on.

Oni koji su preležali koronu, dobrovoljno mogu da daju krv.

- Nakon izlečenja i perioda inkubacije oni mogu da daju krv, koja se opet kontroliše. Postoje osobe koji ne stvore dovoljan broj antitela, pa njihova plazma nema značaja. Uzima se dve jedinice krvne plazme, koje mogu da se iskoriste za jednog, najviše dva pacijetna. Za proveru je potrebno veoma malo vremena, dan ili dva, ako sistem funkcioniše dobro. Što se vakcine tiče, tu je situacija mnogo komplikvoanija, jer je potrebno dokazati da li su delotvorne i bezbedne. Moraju da se sve etičke norme ispitaju takođe, bez kompromisa, a to traje oko godinu, godinu i po dana. Postoji već nekoliko eksperimentalnih vakcina, ali neki naučnici smatraju da bi do vakcine moglo da dođe već i do proleća - kazao je on.

Kolekitvni iminutet i kada bi mogli da ga razvijemo, takođe je nešto što stručnjaci ispituju u ovom trenutku.

- Kolektivni imunitet je važan bi znali šta da očekujemo u budućnosti. Ali pre svega moramo da odgovorimo na ključna pitanja - koliko antitela ostaju u telima domaćina, tj. izlečenih pacienata, da li su ta antitela zaštitna i koliko opstaju - dodala je dr Gnjatović.

Kada budemo postepeno ukidali ove mere, to mora da se radi na smislne način, kako ne bismo ugrozili upravo one kategorije koje smo hteli da zaštitimo, upozorili su stručnjaci.

- Postoji mogućnost da steknemo kolektivni imunitet, ali i da korona postane sezonski virus o kome ćemo brinuti samo u jednom periodu godine. Nama je cilj da sprečimo masovnije zaražavanje, jer uvek može zahvatiti i one osetljive, a mi ne znamo ko je ostetljiv. Englezi su razmišljali o tome da virus puste među one manje osetljive, kako bi se stvorio kolektivni imunitet, ali od toga se odustalo, jer to je naivan koncept koji ne sme da se primeni u ozbiljnoj imunologiji. Ne možete zapravo da znate ko je i u toj manje ostetljivoj katogoriji podložan virusu. To je moglo da dovede do velikog broja žrtava - rekao je dr Janković.

Institit za primenu nuklearne energije ima dobre porizvodne kapacitete kada se sa proizvodnom već jednom krene.

- Institit je predložio nabavku komercijalno dostupnih testova, kao i to da se uradi njihova analiza i vrednovanje. Svakodnevno se pojavljuju novi proizvođači i testovi, a mnogi od njih nisu validirani, ne zna se koliko su pouzdani. Problem nije smo cena koja iz dana u dan raste, već i dosputnost testova. Većina proizvođača ima nedefinisane rokove isporuke i vi ne znate kada će vam porudžbina stići. Radi na tome da se podmiri lokalno tržište, a onda postoji i lista prioritetnih zemalja. Jasno je koliko je značajna domaća proizvodnja testova. Time bi postali nezavisni od tržišnih faktora, a i cena bi im bila 5 do 10 puta manja - rekla je dr Gnjatović.

(Telegraf.rs)