Snimak koji na najbolji mogući način pokazuje šta Covid-19 može uraditi plućima zaraženog pacijenta

foto: printscreen / youtube / Haris Huseinagić

Virus SARS-CoV-2 kod ljudi slabijeg imuniteta izaziva bolest pre nego što uspeju da se stvore antitela, a doktorka Asja Stipić Marković, internistkinja pulmologije, objasnila je mehanizme zaraze i posledice koje ima na obolele.

Preporučujemo

- Virus je odabrao idealnu strategiju za svoje preživljenje. Osim promene genetike, tri puta se brže širi, koristi receptor za enzim ACE-2 da uđe u stanice koje oblažu bronhijalni sistem i grade alveole. Zato je "teži" od drugih korona. Na kraju umnožava se u široko razgranatom disajnom sistemu kroz koji svaki dan prolazi ogromna količina vazduha. Taj vazduh dopire do dubine ljudskog organizma tj. do završnih delova bronhijalnih ogranaka i završnih mehurića u kojima se razmenjuju gasovi sa krvlju iz kapilara - objašnjava Stipić Marković za "24sata.hr".

Dodaje da se u tom u području kod osoba sa disfunkcionalnim imunološkim sistemom (ili ako se virus replicira brže nego što imunološki sistem stigne da odgovori) događaju najdramatičnije promene kao posledica bitke između napadača i obrambenih snaga

- Na taj način kod bolesnika može se javiti virusna upala pluća i teški respiratorni sindrom kojim se sprečava unos kiseonika - objašnjava Stipić Marković.

Zbog toga nastaje nekontrolisana imunološka reakcija organizma i javljaju se oštećenja i na drugim organima.

- Iako su blage infekcije i upala u gornjem respiratornom traktu najčešći oblik bolesti, nužan je ipak njihov ozbiljan tretman iz nekoliko razloga: izvor su za širenje bolesti kroz populaciju i opasnost za osobe slabije imunokompetentnosti, mogu biti bolne i dugotrajne, nije potpuno sigurno koliko dugo su obolele osobe zarazne - pojasnila je Stipić Marković.

O konkretnijim posledicama bolesti još je rano da se govori, a detaljan uvid u tok bolesti i tip oštećenja naučnici za sad imaju samo iz nalaza preminulih pacijenata.

- Pregled mikroskopskih preparata pluća pokazuje krvarenje i nakupljanje tečnosti sa fibrinom u plućima, čepove sluzi, što je različito od SARS-a, zatim obilno nakupljanje sluzi u dubini pluća, oštećenje epitela bronhija i alveola i ekscesivno nakupljanje stanica makrofaga iliti alveolarnih žderača inficiranih SARS-CoV–2 virusom - objašnjava Stipić Marković.

Doktorka naglašava da nakon upale ostaju ožiljci tj. zamena oštećenog plućnog tkiva nefunkcionalnim ožiljcima (fibroza pluća). Respiratorni procesi plućnog tkiva sa agregacijom guste sluzi i bujanjem novih stanica u malim disajnim cevčicama sprečavali su čišćenje disajnih puteva i eliminaciju sluzi kod najtežih bolesnika.

- Promene koje mogu ostati u plućima mogu uticati na smanjenje respiratorne pokretljivosti i difuziju kiseonika kroz pluća pa je redovnim vežbama potrebno poboljšati i održavati plućnu funkciju. Prestanak pušenja je obavezan - zaključuje Stipić Marković.

A kako izgledaju pluća koja su preživela srednje tešku upalu izazvanu korona virusom pogledajte u videu Harisa Huseinagića.

(Telegraf.rs)