"Proveo sam šest dana na respiratoru, spasao me je, ali moj život više nije isti"

Printskrin Facebook / David Lat

Respirator je postao neizostavna medicinska oprema u svim državama koje se  bore protiv korona virusa. Tako je ovaj aparat, koji mehanički pomaže pacijentima da dišu, postigao svetsku slavu tokom pandemije Covid-19 bolesti. Mnogi pacijenti sa teškom kliničkom sliku trpe teške upale pluća i njihov život zavisi od respiratora, prenosi Vašington post. 

Preporučujemo

Pacijent Dejvid Lat bio je u kritičnom stanju, a sve vreme se lečio na odeljenju intezivne nege u jednoj njujorškoj bolnici. Proveo je šest dana na respiratoru i bez ovog aparata danas ne bi bio živ. On je u razgovoru za strane medije otkrio detalje svoje bolesti, kao i put oporavka.

Kako je ispričao, 16. mart je smešten u bolnicu kada su doktori potvrdili da je zaražen korona virusom. Prethodno je imao simptome poput prehlade, groznicu, bolove u telu i umor. Međutim, Dejvid je kao dete bolovao od astme, te je sada imao otežano disanje.

Nekoliko dana je proveo u bolnici, stanje mu je bilo stabilno i prmao je dodatnu količine medicinskog kiseonika. Međutim, 20. marta zdravlje mu se naglo pogoršalo, a lekari su imali dve opcije - da ga intubiraju ili da ga stave na respirator.

- Sledećih šest dana sam uglavnom spavao, pod sedativima, respirator mi je služio kao pluća. Ne sećam se ničega iz ovog perioda. Na kraju su se moji lekari suočili sa izborom: da mi uklone respirator i vide da li mogu samostalno da dišem ili da mi urade traheotomiju. Posle sprovođenja testova za procenu moje sposobnosti disanja, lekari su odlučili da me skinu sa respiratora, a uz pomoć dodatnog kiseonika mogao sam ponovo samostalno da dišem - ispričao je Dejvid.

Iako je prezadovoljan uspehom lekara, i potpuno je izlečen od Covid-19 bolesti, on kaže da više njegov život nije isti.

-  Svi koji imaju sreću da se oporave nakon respiratora, više nemaju isti život. Mnogi pacijenti kojima su isključeni respiratori trpe dugotrajne fizičke, mentalne i emocionalne probleme, uključujuć gubitak  posla i psihološka pitanja, poput depresije i post-traumatskog stresnog poremećaja. Moja pluća moraju da obnove svoj kapacitet. Ostajem bez daha čak i kada napravim blagi napor, a nekada sam trčao maratone. Kad se tuširam, pravim pauze kako bih seo na plastičnu stolicu koju sam stavio u kadu. Respirator mi je oštetio glasne žice, sada mi je glas izuzetno hrapav mada mi je lekar rekao da to neće biti trajno i da ću se oporaviti. Vreme će pokazati. Neverovatno sam zahvalan što sam živ. I za to, moram da se zahvalim respiratoru - iskreno je ispričao nekadašnji pacijent.

amerika

(K.M./Telegraf.rs)