Profesor Tasić otkriva sve što treba da znaju kardiovaskularni bolesnici koji piju terapiju

Foto: Petar Lazović

Korona virus, koji je prisutan u Srbiji više od mesec dana najviše pogađa bolesnike sa obolelim plućama, a zatim kardiovaskularne. Najnovije studije, pre svega kineskih autora, koji su analizirali bolesnike obolele od korona virusa, pokazali su da je više od petine bolesnika imalo znake oštećenja srčanog mišića kroz povišenje specifičnih biomarkera srca. Jedan deo bolesnika je imao razvijenu sliku miokarditisa-upale srčanog mišića ili infarkt miokarda kaže za  za Telegraf.rs prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA).

Preporučujemo

Na samom početku razgovora on podseća da su u prve dve decenije 21. veka na prvom mestu kao uzrok umiranja stanovništva u svetu ubedljivo kardiovaskularne bolesti.

- Već decenijama šlog, infarkt, aritmije i druge bolesti krvnih sudova i srca ubijaju nemilosrdno ne samo stariju populaciju već sve više i mlade ljude. U zemljama Balkana čak svaka druga smrt je posledica oboljenja kardiovaskularnog sistema. Vrlo često su to naprasne, nagle smrti iako u njihovoj osnovi je najčešće dugotrajna izloženost brojnim faktorima rizika. Često se hipertenzija i druge kardiovaskularne bolesti nazivaju tihim ubicama - kaže prof. dr Tasić i osvrće se na zarazne bolestu od kojih jedna, i to nova, korona virus COVID-19 sada odnosi živote i baca u postelju narod širom sveta:

foto: pixabay.com

-Ispod medicinskog, ali i društvenog radara zarazne bolesti su na velika vrata osvojile sve segmente naših života i stavile u karantin veliki deo svetskog stanovništva. Virus Covid 19, kao i drugi virusi, koji se šire respiratornim i kontaktnim putem napada nemilosrdno i tiho sve osobe. Zdrave osobe sa dobrim imunim sistemom, nevezano za godine starosti, najčešće imaju blažu kliničku sliku. Nažalost, osobe sa oštećenim kardiovaskularnim sistemom, bolestima metabolizma, autoimunim i drugim hroničnim oboljenjima su pod posebnim rizikom razvoja teže kliničke slike i smrtnog ishoda - objašnjava prof. dr Tasić.

On ističe, međutim, da ne smemo zanemariti činjenicu da i nezaražene, a posebno zaražene osobe imaju i druge pridružene bolesti. S tim u vezi, prof. dr Tasić napominje da pandemija virusa Covid 19 ne sme da zaustavi aktivnu brigu o njima, naravno pod izmenjenim okolnostima socijalnog distanciranja i posebnog funkcionisanja zdravstvenog sistema.

- Barbara Casadei, predsednica Evropskog udruženja kardiologa je izjavila da će i pored ogromne smrtnosti koju virus Covid 19 izaziva i ove godine najverovatnije najviše ljudi umreti od kardiovaskularnih bolesti. Pored činjenice da u težim kliničkim formama virus najčešće napada pluća, veliki broj ljudi ima značajna oštećenja kardiovaskularnog i drugih sistema. Najnoviji radovi, pretežno kineskih autora, koji su analizirali bolesnike obolele od korona virusa, pokazali su da više od petine bolesnika je imalo znake oštećenja srčanog mišića kroz povišenje specifičnih biomarkera srca. Jedan deo bolesnika je imao razvijenu sliku miokarditisa-upale srčanog mišića ili infarkt miokarda - navodi prof. dr Tasić.

U poslednje vreme u nedoumici su se našli pacijenti koji pate od hipertenzije, a koji piju lekove iz grupe ACE inhibitora. Prvo je rečeno da oni ovu terapiju treba da prekinu jer ona širi receptore pa ih virus više pogađa, i samim tim još pogoršava osnovnu bolest, a zatim je ta teorija opovrgnuta.

Foto: Tanjug/AP

Profesora Tasića pitamo šta je, u stvari, istina.

- Par radova su ukazali na moguću povezanost lekova koji inhibiraju ACE2 enzim (ACE inhbitori i ARB-ovi) i povećane osetljivosti na infekciju Covid-19 virusom. Ovi lekovi se najčešće koriste za lečenje hipertenzije i srčane slabosti kao i posle infarkta miokarda. Treba istaći da su najnoviji radovi ukazali da upravo ovi lekovi mogu imati povoljan i zaštitni efekat kod kardiovaskularnih bolesnika zaraženih ovim virusom. Naime, studije su pokazale da virus Covid-19 značajno aktivira takozvani RAS (renin-angiotenzin-aldosteron) sistem i povećava vrednosti angiotenzina II kod zaraženih osoba. Na ovaj način dolazi do značajnih oštećenja kardiovaskularnog sistema. Primena ovih lekova ima u tom smislu povoljan efekat i štiti ove bolesnike.

- Ipak, nema dovoljno naučnih podataka koji bi nedvosmisleno podržali jednu od ove teorije. Postoji jasan stav i preporuka stručnjaka, pa i Evropskog Udruženja za kardiologiju da nikako ne treba prekidati terapiju ovim, pa i drugim lekovima za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, osim u pojedinačnim slučajevima kada to preporuče lekari koji leče i prate bolesnike - kaže naš sagovornik. 

On kaže da je i u ovim okolnostima zdravstveni sistem Srbije efikasno organizovan da rešava sva akutna kardiovaskularna stanja.

- Na teritoriji Beograda ustanove poput Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ svakodnevno spasavaju teške bolesnike ugrožene infarktom miokarda, disekcijom aorte i drugim neophodnim intervencijama. Ne smemo zaboraviti da i pored teških i dugotrajnih posledica koje će ova pandemija izazvati kako u zdravstvenom, tako i u svakom drugom smislu, ona ima svoj tok pa i kraj. Nama predstoji dugotrajna borba sa kardiovaskularnim bolestima i faktorima rizika koje ove bolesti izazivaju - jasan je prof. dr Tasić.

Foto: Tanjug/AP

Primećuje da je danas reč prevencija omiljeni deo svakodnevnog vokabulara.

- I, odnosi se na sprečavanje zaražavanja virusom. Zaboravili smo da samo prevencija kardiovaskularnh bolesti može dovesti do zaustavljanja i ove pandemije. Osim obaveznog socijalnog distanciranja i čuvanja sebe i drugih ljudi moramo paziti na zdravlje u celini, redovno uzimati sve propisane lekove i kontaktirati lekara za savet i pomoć ako je to neophodno - iszakao je za kraj prof. dr Tasić. 

(Telegraf.rs)