Dr Ana Gligić koja se '72. borila protiv variole vere upozorava: "Da, virus može da se udahne"

foto: pixabay.com/printscreen TV Prva

Dr Ana Gligić, virusolog u penziji, žena koja je bila šef laboratorije u vreme epidemije velikih boginja (variola vera) 1972. godine u Beogradu, te istraživala još opasniji marburg virus, ne krije da je i ona sama iznenađena svime što se dešava poslednjih meseci oko širenja korona virusa širom planete.

Preporučujemo

- Iznenađena sam šta se dešava, ni u snu nisam mogla da zamislim da će ovaj virus za tri meseca da osvoji celu planetu - započela je priču na TV Prva dr Ana Gligić, koju prenosi "Blic".

Po njenim rečima "virus je najverovatnije imao dva puta kako je došao do humane populacije, da je invazivnost stekao na dva načina".

- Prvi mogući put je da se u prirodi izvršila transformacija postojećeg virusa koji je godinama tamo čučio i prirodnom selekcijom se došlo do promena na genomu pa je postao veoma virulentan. Zbog toga su prvi slučajevi kada je prešao na čoveka bili mnogo invazivniji nego što su sada. Drugi mogući put je da je virus sa domaćina iz prirode, kada je narušena ekološka ravnoteža, preskočio barijeru vrste i prešao na čoveka. Poznato je da mnogi prirodnožarišni virusi preskokom barijere promene virulenciju, postaju virulentniji za novog domaćina. Za nas je bolja ova druga varijanta, ne daj bože da je to došlo prirodnom selekcijom, to bi značilo da postoji mogućnost da svake godine uradi ovako - kaže dr Gligić.

Po njenim rečima neophodno je da virusolozi uzmu stvar u svoje ruke i ispitaju sve sojeve.

- Važno je da se pokupe sojevi sa cele planete, da se uporede. Postoji istraživanje po kojem su svi uzorci korona virusa iz ove epidemije podeljeni tri grupe. Prva su svi sojevi iz Kine, drugu čine oni iz Bugarske i Kenije, koji su srodni između sebe, a treća svi sojevi u ostalim zemljama, 18 zemalja uključujući SAD, Rusiju, Francusku... Španija nije poslala na istraživanje - objasnila je dr Ana Gligić.

Ona ne krije da su joj neke stvari prilično čudne.

- Jako mi je čudno da li postoje intermedijalni prenosioci, sad mi je još čudnija ta silna dezinfekcija koja se vrši, očigledno se sumnja da virus dugo ostaje napolju. Radi se dezinfekcija zidova, ulica... Očigledno se neki podaci ne saopštavaju da se ne bi bez potrebe zbunjivala javnost.

Njoj je čudno i što se virus tako lako širi.

- Nemam sopstvena iskustva, ali uzimajući u obzir moje iskustvo sa drugim infekcijama, ovo ne mogu da protumačim samo kontaktnim širenjem. Domaćini u prirodi su slepi miševi, što je dokazano. Ne znam da li su slepi miševi kod nas zaraženi? Da li virus kad bude ispušten kroz izmet ili urin može da se konzervira?

 Doktorka smatra da se naša zemlja za sada dobro bori sa virusom koji je, kako kaže, "ekonomski i naučni problem".

- Koštaće svet ogromnih para. Očekujem da vakcina bude uskoro napravljena. Naučnici razmenjuju svoje sojeve, ali moraju dobro da ga izuče, da izaberu soj. Postoje tri grupe koje se između sebe razlikuju u genomu. Međutim, neće trebati tri vakcine već tritipna vakcina.

Savetuje građane da obrate pažnju i na sitnice.

- Strani istraživači kod nas, ali i u Italiji, istražuju sve od vazduha do zemlje. Virus se u spoljnoj sredini duže zadržava na metalnoj podlozi, bilo kakvoj, na primer kvaka na vratima. Može tu da se zadrži nekoliko sati. Šta to znači? Svako ko pipne kvaku, pa prinese nosu može da udahne virus i zarazi se. Da, virus možete da udahnete - zaključila je.

(Telegraf.rs)