Sjajan savet Slavice Đukić Dejanović: Ako paničite, dišite 14 puta u minuti i opustite se

Foto: Pixabay

Ukoliko počnete da paničite, dišite 14 puta u minuti, duboko udahnite, izdahnite, opustite mišiće ruku, nogu, vrata i mislite na nešto neutralno, savetuje ministarka bez portfelja i psihijatar Slavica Ðukić Dejanović.

Preporučujemo

Ðukić Dejanović kaže da je panika individualna i da je zato važno da oni koji je pozovu kažu koje simptome imaju, a najčešće se javlja tako što srce počne ubrzano da radi, površno se diše, osoba ima utisak da će pasti, umreti i bude preplavljena ogromnom količinom straha.

- Kada me pacijanti pozovu (video poziv), vidim prostor u kome se nalaze i pitam ih da se sete gde su kupili knjigu koja se nalazi tu u njihovoj blizini, koje su to okolnosti i onda kada sagovornik shvati, ako se javio u sred panike, da može sam svojim mislima i opuštanjem mišića da kontroliše to stanje, on onda postaje dosta moćan i počinje da veruje u svoj organizam - govori Ðukić Dejanović za TV Prva.

Kako kaže, ima onih panika koje iziskuju određenu medikaciju i onda se daju saveti na koji način i kome da se jave, ali u svakom slučaju paničari nauče prvu pomoć u slučaju preplavljenosti strahom.

- Ima onih koji očekuju da će se ponovo taj užas dogoditi, kad nema panike, tu je strah i iščekivanje, desiće mi se ono strašno, Bože da li ću poludeti, da li ću umreti…? Tu je jako važno da osoba strukturiše dobro svoje vreme, da ima kvalitetnog sagovornika, da bude u komunikaciji sa stručnjakom ili da na vreme uzme lek jednom u 24 sata koji podiže hormone sreće - rekla je ona.

Međutim, osoba, kaže, mora da pita sebe i da li je panika možda upozorenje duše da nečim nije zadovoljna, a tada, dodaje, treba razgovarati sa psihoterapeutom.

Kada se osoba nađe u panici, ne treba, objašnjava Ðukić Dejanović, da kaže - ja ću umreti, već da se fokusira na nešto neutralno u emotivnom smislu, pa može čak da na primer prebroji koliko sijalica ima luster ili koliko ima rebara na radijatoru, a onda da se vrati na disanje i opuštenost mišića.

- To je prvi korak. Iza toga panika ipak iziskuje razgovor sa stručnjakom posebno ako čovek ima panične napade češće od dva puta nedeljno. Tu onda ipak treba tražiti razloge, a stručnjak mora da bude prijatelj i sagovornik osobi koja ima napad - rekla je Ðukić Dejanović.

Ukoliko se nađete pored osobe koja paniči, recito joj da ima lepe oči, nešto neutralno ili blago pozitivno, recite da se to događalo i drugim ljudima i da će proći, nemojte da govorite kako je to panični poremećaj, kaže Ðukić Dejanović.

- Bežite od termina panike, a osoba zaista mora pitati sebe šta to zapravo žulja njenu dušu, šta to nju boli kontinuirano po malo ili je možda doživela neku snažnu traumu o kojoj nije razgovarala sa stručnjakom i čuva je kao svoju tajnu duboko o sebi - kaže Ðukić Dejanović.

Upitana o načinu lečenja ljudi, Ðukić Dejanović je na primeru straha od lifta objasnila da postoje dva načina, jedan je da se osoba postepeno preplavljuje malim dozama straha, razgovorima o tehničkim karakteristikama lifta, vožnjom po jedan sprat, a druga metoda je da se osoba preplavi velikom količinom straha, na primer zamolite osobu da na trenutak uđe u lift i odveze se do desetog sprata i onda shvati da joj se ništa strašno nije dogodilo.

- Osoba koja ima strah od zatvorenog prostora, klaustrofobična osoba obično ima intrapsihički konflikt na istu temu ambivalentne tendencije svoje ličnosti i o tome se sa njom mora dodatno razgovarati - objašnjava Ðukić Dejanović.

(Telegraf.rs/Tanjug)