Dr Nestorović otkriva kakvi pacijenti se priključuju na respirator i zašto on nije garancija života

Foto-montaža: Tanjug/AP/NIAID-RML, Youtube/RTV Marš HD Valjevo

Nakon priloga RTS-a koji je emitovan u emisiji "Upitnik" u kojem je dr Violeta Vučinić sa Instituta za pulmologiju Kliničkog Centra Srbije rekla da je najveći problem to što se stanje pacijenata obolelih od korona virusa pogoršava u nekoliko sati, dr Branimir Nestorović objasnio je značaj respiratora i šta se tačno dešava pacijentima koji dožive akutni respiratorni distres sindrom.

Preporučujemo

- Oni kroz samo par sati dobijaju stezanje u grudima, osećaj dispneje i padaju vrednosti kiseonika u krvi zbog čega završavaju na intenzivnoj nezi. U pitanju su ljudi od 30 do 88 godina. Mi čak primimo i čoveka bez komorbiditeta koji je relativno zdrav i mlad, ali je on kroz par sati već kandidat za intenzivnu jedinicu – istakla je dr Vučinić.

Iako se čini da se starosna struktura teže obolelih u Srbiji menja, ostaje činjenica da ipak najviše umrlih imamo u starosnoj grupi od 58 godina, pa naviše. Međutim, dr Branimir Nestorović kaže da naglo pogoršanje simptoma, čak i kod mlađih, jedna velika sličnost sa virusom SARS iz 2002. godine.

- Čak 85 odsto pacijenata su jako laki bolesnici koji idu naokolo kijaju, kašlju i prenose virus dalje. Mi zapravo imamo slične starosne grupe među najvećim brojem obolelih kao i u Kini i sam po sebi virus ne nosi veliku smrtnost. Međutim, 5 odsto onih koji su inficirani dobiće akutni respiratorni distres sindrom, odnosno potpuno uništenje pluća. To znači da imaju goromnu količinu tečnosti zbog koje ne mogu da udahnu kiseonik, a izbace ugljen dioksid. Ovde se javlja sličnost kao i kod SARS-a, odnosno činjenica da se kod određenih pacijenata stanje može pogoršati kroz svega nekoliko sati.

Na navode pojedinaca da imate veće šanse da preživite virus bez priključenja na respirator, dr Nestorović odbacuje ove navode kao glupost.

- Ako nemate respirator umirete u roku od pola sata jer bez kiseonika organizam ne može da se izbori sa virusom. Ljudi brkaju zapaljenje pluća sa akutnim respiratornim distres sindromom, a to nema veze jedno s drugim. ARDS je zapravo citokinska oluja, odnosno prekomerna reakcija organizma. I kod gripa ljudi umiru od ARDS-a, a on se javlja i kod drugih bolesti. Pluća kada su preplavljena tešnoću, čovek se guši, a bez respiratora se umire. Drugi je rizik respiratora, jer se pod pozitivnim pritiskom ubacuje kiseonik u pluća i on nije garancija da će čovek preživeti, pa tako postoji šansa od 50 odsto da će oni koji su priključeni na njih umreti. Ali, pričati da se organizam sam izbori sa tako teškim stanjem je krajnje neozbiljno – zaključio je.

(T.T./Telegraf.rs)