Crkva kaže da ne možete dobiti korona virus tokom pričešća, ali šta kaže nauka?

Foto: Shutterstock

Rituali su deo svake religije i definisani su kao ponašanje koje ponavlja preciznim redosledom i često uključuje obavljanje radnje tela ili uma radi ispunjenja verske obaveze.

Preporučujemo

Vernici koji su se juče pričestili u Novom Sadu, opušteno su iz iste kašičice primili "Isusovu krv" i uredno svi do jednog ljubili sveštenika u ruku. Istu ruku. Bez prethodnog dezinfikovanja. Bez maske! U vreme apela na potpuno izbegavanje kontakata među ljudima, na izolaciju u svojim domovima, u danu kada su zvanično zatvoreni kafići, restorani, tržni centri, baš iz razloga da ne bi došlo do bliskog susreta među ljudima.

Iako određeni sveštenici tvrde da se "niko nikada nije zarazio u crkvi" nauka pak, još uvek nema pravi odgovor.

Sveta pričest je hrišćanska praksa koja se sastoji iz čina u kojem grupe okupljene da dele hleb i vino koje im daju sveštenici.

Vino se često deli iz šolje ili se hleb umače u nju, a nakon što svaki učesnik otpije gutljaj, sveštenik obriše obruč pre sledećeg. U pravoslavnim crkvama vernici se obično pričeste kašičicom iz koje im sveštenik daje malo vina.

Sposobnost kaleža (metalne čaše sa staklom unutra koja se koristi u katoličkim crkvama) da širi infekcije raspravlja se u medicinskoj literatiru od 19. veka, a od tada su sprovedene i četiri eksperimentalne studije, koje je podržao i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.

Rizik od infekcije zavisi od više faktora uključujući bakterijsko ili virusno opterećenje u pljuvački onog ko pije iz nje, sposobnosti organizma da izdrži antimikrobna svojstva srebra i sadržaj akohola u vinu, broj virusa u platnenoj krpi koja se koristi za brisanje i sposobnosti primaoca da uništi bilo koji patogeni organizam.

Iako je možda bilo pojedinačnih slučajeva, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti je 1998. godine dao konačni izveštaj da nikada nije došlo do izbijanja infekcije povezane zajedničkom čašom.

Oni su se pozvali na studiju iz 1997. godine u kojoj je 681 učesnik pio iz zajedničke čaše i niko od njih nije bio u većem riziku od infekcije od onih koji su učestvovali ređe ili bili potpuno suzdržani od hrišćanih službi. Zaključili su da je, verovatno, bezbedno učestvovati u službama u kojima se koristi zajednička čaša, uz upozorenje da se bilo koji član sa aktivnim respiratornim bolestima ili otvorenim ranama u ustima suzdržava od učestvovanja.

Konačno postoje eksperimentalni dokazi koji ukazuju na to da deljenje čaše kontaminira vino i samu čašu. Međutim, nikada nije bilo dokumentovanog slučaja bolesti nastale deljenjem kaleža.

Printskrin: Youtube/Ne Aplouduj Pornice

S druge strane, kada je aktuelni korona virus u pitanju,mnogi tvrde da zajedničke kašike rizikuju širenje ovog, za određene grupe, smrtonosnog virusa.

Na primer, Ruska pravoslavna crkva 12. marta pozvala je svoje vernike da preduzmu mere opreza tokom verskih obreda. Te mere predostrožnosti uključuju dezinfekciju ikona pre nego što ih poljube ili dodirnu, kao i mogućnost donošenja sopstvenih šoljica na misu za primanje pričesti.

S druge strane, Pravoslavna crkva Gruzije odbacila je pozive da prestanu koristiti zajedničku kašičicu. Gruzijski crkveni zvaničnici kažu da nije moguće zaraziti se korona virusom jer je kašika umočena u sveto vino.

Ali, većina medicinskih stručnjaka odbacuje tu pretpostavku.

Napominju da najjače obogaćeno vino ne sadrži više od 20 posto alkohola i da većina vina sadrži oko 12 posto alkohola.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) sa sedištem u SAD-u kažu da etilni alkohol koji se nalazi u žestokim alkoholnim pićima može uništiti manje agresivne viruse. Ali etilni alkohol treba biti u koncentraciji od 60-80 posto da bi bio dovoljno jak protiv gripa.

Bilo kako bilo, važno je da se u ovom trenutku pridržavamo svih pravila, pa ako nauka nema odgovor na mogućnost zaraze iz pričešća, onda ga nemojte ni vi tražiti.

(T.T./Telegraf.rs)