Dr Dragan Delić otkriva zašto se javlja oštar bol u plućima kod pacijenata sa težim oblikom korone

foto: printscreen/TV Prva; pixabay.com

Gostujući u emisiji "Prva tema" prof. dr Dragan Delić je putem video linka objasnio zašto se javlja bol kod pacijenata koji se smatraju teže obolelim od korona virusa, ali i kada se obavezno moramo javiti lekaru.

Preporučujemo

- Bol se javlja zato što je u pitanju infekcija i u tom zapaljenskom procesu imate produkciju različitih prozapaljenskih citokina, odnosno posrednika koji šalju signale. Pre svega je to interleukin 6. Terapija koja se daje ide na blokiranje receptora interleukina 6 koji je proinflamantorni, prozapaljenski citokin. Bol se javlja jer su pluća inervisana, posebno plućna maramica. Zaista je pokazano da pacijenti imaju karakterističan nalaz CT-a pluća. Usled tih promena koje imaju na plućima sa velikom verovatnoćom može da se kaže da je to koronavirusna infekcija i u protokolima koje su Kinezi već dali, jasno se opisuje promena na plućima i čak se opisuje njihova evolucija od početka do kraja. Sve je to definisano kroz jednu kliničku sliku - objasnio je.

Ukoliko je pacijent asiptomatičan, da li ikako iz krvne slike možemo zaključiti da je vreme da se javimo lekaru?

- Broj leukocita normalan ili lako snižen je karakterističan kod ove virusne infekcije. Na osnovu toga vi ne možete reći da se radi o koronavirusnoj infekciji jer sve virusne infekcije po pravilu daju leukopeniju, odnosno snižen broj leukocita sa povišenim brojem limfocita. To je nešto što je nekarakteristično. Međutim, ako je neko febrilan i ima visoku temperaturu koja postepeno raste, javlja se i kašalj, ili zapušen je nos samo kod 10 odsto inficiranih, a posle 7 dana bolesnik oseća da teže diše i da mu nedostaje kiseonik - pa, to je povećana uzbuna koja ga mora uputiti lekaru da se napravi snimak pluća.

Oni koji budu ignorisali pneumoniju pluća, nažalost već oko 14. dana bolesti mogu biti prebačeni na respirator.

- Dakle, ako se ta pneumonija javi i ide svojom tokom pacijent se kasno javi, onda lečenje zahteva veštačku ventilaciju, odnosno oksigenaciju. Kod ovih bolesnika dolazi do otkazivanja pluća, koja su afunkcionalna - ne mogu da rade svoju dužnost, a to je razmena kiseonika, ugljen-dioskida. Međutim, zbog hipoksije i svi ostali sistemi tkiva trpe. Mi znamo da je naša jetra stalno na granici hipoksije, kao što znamo da je mozak veliki potrošač kiseonika. Ako dođe do generalizovane hipoksije svi ostali organi ulaze u igru. Kod svih ovih pacijenata, ne samo u insuficijenciji disanja, govorimo o multiorganskoj disfunkciji.

Prof. dr Delić kaže da nemamo šta da radimo kod kuće onog trenutka kada osećamo gušenje i zamaranje.

- Tada apsolutno morate da se javite lekaru jer to govori o težini kliničke slike. Visoka temperatura, kašalj, pa sedmog dana nedostatak kiseonika, to je jasno. Posle toga dolazi do dodatnih komplikacija jer drugi organi i sistemi ulaze u igru i zato je tako visoka smrtnost. Drugo, morate znati da mi sve više govorimo o personalizovanoj medicini jer se pacijenti razlikuju. Kada je pročitan naš genom videlo se da se mi razlikujemo u 12 miliona tih genetičkih polimorfizama, od toga bar 250.000 utiču na humanu medicinu, imaju efekat kako na klinički tok bolesti tako i na lečenje. Mi se razlikujemo u startu, i ne treba generalizovati uopšte nego ići od bolesnika do bolesnika - zaključio je prof. dr Dragan Delić.

(T.T./Telegraf.rs)