Sačuvajte mentalno zdravlje: To što treba da perete ruke češće, ne znači non-stop

Korona virus Sars-CoV-2 izazvao je zabrinutost u celom svetu, a konstantne vesti o pandemiji podstiču uznemirenost ljudi, naročito zbog neizvesnosti trenutne situacije. Sve to utiče na mentalno zdravlje ljudi, posebno onih koji su već anksiozni ili imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj, piše BBC.

Zabrinutost zbog konstantno loših vesti je razumljiva, ali trenutna situacija u svetu može da utiče na pogoršanje stanja ljudi koji već imaju problema sa mentalnim zdravljem. Strah od gubitka kontrole i nesposobnost za prihvatenje neizvesnosti i nesigurnosti česte su odlike mnogih anksioznih poremećaja, a evo šta treba da radite kako biste očuvali svoje mentalno zdravlje u vreme pandemije koronavirusa.

1) Ograničite čitanje vesti i pazite šta čitate

Čitanje previše vesti dovelo je do napada panike Nika, oca dvoje dece iz Kenta, koji boluje od anksioznosti.

- Kada se osećam anksiozno, moje misli se otrgnu kontroli i počnem da razmišljam o katastrofalnim ishodima – kaže on.

Nik je najviše zabrinut za svoje roditelje i druge starije ljude koje poznaje.

- Obično kada me uhvati napad mogu da se udaljim od situacije, ali ovo nije pod mojom kontrolom – objašnjava on.

Nik je uspeo da uspostavi kontrolu nad svojom anksiznošću tek kada je duži vremenski period izbegavao vesti i društvene mreže, a obratio se i stručnjacima koji su ga savetovali dve stvari:

- da ograniči vreme u čitanju i gledanju sadržaja koji ga uznemiravaju, to jest da odvoji određeno vreme za njih samo kako bi bio obavešten;

- da izbegava dezinformacije kojih ima mnogo tako što će se držati proverenih izvora informacija kao što su institucije vlade i zdravstveni servisi.

2) Pauza od društvenih mreža i ukidnje stvari koje uznemiravaju

Alison (24) iz Mančestera je anksiozna i ima potrebu da bude informisana i da istraži temu koja je zabrinjava, ali je u isto vreme svesna da društvene mreže mogu da budu pokretač anksioznosti.

- Pre mesec dana sam pretraživala heštegove i nailazila na sve moguće nepotrvđene teorije zavere i to me je činilo anksioznom, osećala sam se bespomoćnom i plakala sam – kaže ona.

Sada pažljivo bira gde će da nalazi informacije i izbegava da klikne na hešteg koronavirus. Pokušava da se drži dalje od društvenih mreža i TV-a i više vremena provodi čitajući knjige.

3) Perite ruke – ali ne preterano

Ljudi koji imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj teško podnose to što svuda okolo konstantno čuju da treba da peru ruke. Lili Bejli, autorka knjige „Because We Are Bad“, u kojoj piše o životu sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem, kaže da je strah od zaraze bio jedan od aspekata njenog opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Ona kaže da savet o pranju ruku može da bude veliki izazov za one koji su se oporavili.

- To je veoma teško, jer sada moram da radim ono što sam izbegavala. Držim se saveta za pranje ruku, ali je teško, posebno ako se uzme u obzir da su sapun i sredstvo za dezinfekciju nešto što povezujem sa svojom zavisnošću – kaže ona.

Iz dobrotvorne organizacije „OCD Action“ savetuju da oboleli treba da obrate pažnju na to da li se pranje ruku uklapa sa zahtevima za sprečavanje širenja virusa ili se to pretvorilo u ritual koji se sprovodi određenim redosledom kako bi se stekao osećaj da nešto radimo „kako treba“.

Bejli ističe i da za mnoge ljude sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem oporavak znači i napuštanje kuće, pa samoizolacija može da bude dodatni izazov.

- Ako smo prinuđeni da ostanemo kod kuće, imamo mnogo vremena, a dosada može da pogorša opsesivno-kompulzivni poremećaj – zaključuje ona.

4) Ostanite povezani sa ljudima

Kako je sve veći broj onih koji završavaju u samoizolaciji, sad može biti dobar trenutak da češće održavate kontakt sa ljudima do kojih vam je stalo.

Dogovorite se za redovne telefonske razgovore sa bitnim osobama i upotpunite svoje vreme tako što ćete ojačati svoj odnos sa nekim od njih.

Ne dozvolite da vam se dani pretvore u rutinu, nego svakodnevno uradite nešto što će taj dan učiniti drugačijim od ostalih.

5) Izbegnite padove

Pošto su pred nama nedelje i meseci pandemije koronavirusa, važno je da nađete način da se isključite i nastavite normalno sa životom. Kad god je moguće, provodite vreme na suncu i u prirodi. Vežbajte, hranite se zdravo i unosite dovoljno tečnosti. Organizacija „AnxietyUK“ preporučuje da praktikujete sledeće stvari:

- Prihvatite neizvesnost;

- Ne reagujte kako inače reagujete. Zapravo, ne reagujte uopšte, nego napravite pauzu i dišite;

- Objasnite sebi da samo brinete bez potrebe, da potreba za izvesnošću nije od pomoći i nije neophodna. Ne verujte svemu o čemu razmišljate, jer misli nisu činjenice;

- Oslobodite se misli ili osećanja, pustite da prođu. Ne morate da reagujete na njih;

- Istražite sadašnji trenutak, jer je u sadašnjosti sve dobro. Obratite pažnju na svoje disanje, na tlo pod vama, na ono što vidite, čujete, što možete da dodirnete i pomirišete. Sada. Zatim prebacite fokus na nešto drugo – na nešto što morate da uradite ili na ono što ste radili pre nego što ste utonuli u zabrinutost.

Zabrinuti ste, anksiozni i pod stresom zbog korona virusa? Pozovite ove brojeve za podršku i pomoć

Ministarstvo zdravlja otvorilo je danas telefonske linije za pružanje psihosocijalne podrške građanima u vezi s korona virusom.

Broj telefona na koji možete da potražite pomoć, savet ili podršku je: 0800 309 309.

063/7298-260 - za mlade i roditelje dece do 18 godina

063/1751-150 - za osobe starije od 18 godina.

(V. T.)