Pre 48 godina Srbija se susrela sa još jednom ozbiljnom bolešću koja može zbrisati celu planetu

Foto ilustracija: Nikola Jovanović/Wikipedia/Shutterstock

Variola vera koja je sejala strah po bivšoj Jugoslaviji te 1972. godine više ne postoji. Virus je izolovan i nalazi se na samo dva mesta u svetu - tačnije, u laboratorijama Rusije i SAD zbog čega predstavlja potencijalno jače oružje od nuklearne bombe.

Preporučujemo

Pretpostavlja se da je 14. marta 1972. godine Variolu u Srbiju uneo izvesni Ibrahim Hoti sa Kosova po povratku iz Iraka. Pretpostavlja se da je virus dobio kada je kupio malu frulicu na lokalnoj pijaci. Međutim kada je taj virus preneo dvadesetdevetogodišnjem učitelju Latifu Mumdžiću pored kojeg je sedeo u autobusu, on je virus preneo na 38 ljudi i tada je počeo nekontrolisano da se širi.

Sedam dana kasnije za epidemiju se saznalo u Beogradu, a do maja je od Variole vere preminulo 40 ljudi, a zaraženo je bilo 175. Ljudi su se tih meseci plašili jedni drugih, čekali redove za vakcinu.

Ali, šta je uopšte Variola vera i zašto je ima moć da ubije čak trećinu zaraženih?Velike boginje su bolest koju izaziva POX virus koji se prenosi sa osobe na osobu izazivajući visoku temperaturu, karakterističan osip, a može da ubije čak trećinu zaraženih.

Već do 26. oktobra 1977. godine ova visokozarazna bolest je u potpunosti iskorenjena, a poslednjoj zaraženom osobom smatra se bolnički kuvar u Somaliji. Međutim, zvanični kraj Variola vera doživela je 1980. godine kada je SZO objavila da je virus uništen. Tada su sve preostale zalihe virusa sakupljene i trebalo je da budu uništene ili zavedene u samo dve laboratorije u svetu - u SAD i u Rusiji.

Geopolitički događaji u poslednjoj deceniji 20. veka i otkrića u vezi sa biološkim ratovima izazvali su zabrinutost da je virus možda pao u pogrešne ruke koje bi potencijalno u budućnosti mogle da ga iskoriste.

foto: Wikipedia/CDC/James Hicks

Kada se prvi put pojavila Variola vera?

Prvi dokazi pronađeni su još u egipatskim mumijama, a epidemije velikih boginja mučile su Evropu i Aziju sve do 1796. godine, kada je Edvard Džener testirao svoju teoriju zaštite od bolesti, a uspeh njegovog eksperimenta doveo je i do razvoja vakcine.

Upravo je i Variola vera bila oružje protiv Indijanaca, tada domaćeg američkog stanovništva. Nikada nisu bili izloženi boginjama dok ih evropski istraživači nisu doneli u Ameriku 1600-ih godina. Namerno su Indijancima davali robu kontaminiranu boginjama u nameri da se oslabe otpor prema kolonijalnoj ekspanziji. Ubrzo je usledila epidemija koja je pobila polovinu populacije Indijanaca.

Foto ilustracija: Shutterstock

Zašto se tako brzo širi?

Oko 30 odsto nezaštićenih ljudi koji su u blizini osobe sa boginjama bi se sigurno zarazili, a od tog broja bi sigurno 30 odsto umrlo od infekcije. Posebno zato što je dijagnoza jako teška u ranim fazama bolesti. Što je najgore, da sada izbije epidemija Variole vere, svet ne bi imao dovljno vakcina kako bi se osiguralo njeno iskorenjivanje.

Šta izaziva Variolu veru?

Variola, virus koji izaziva velike boginje pripada rodu životinjskih virusa. U pitanju su virusi kojima ne treba ćelijsko jezgro da se repliciraju unutar ćelije. Virus variole jedini je poznati uzrok velikih boginja i pogađa samo ljude.

Virus se prenosi samo s čoveka na čoveka, a trudnice i deca su umnogome lakše žrtve što je doprinelo njegovoj smrtnosti. Štaviše, dovoljno je samo da prislonite obraz uz zaraženu osobu i dobijete Variolu.

Prenosi se inhalacijom, a čestice virusa ostaju na odeći, posteljini i površinama čak 7 dana!

Virus počinje da se formira u plućima, odakle prelazi u krvotok, napada kožu, creva, pluća, bubrege i mozak. Aktivnost virusa u ćelijama kože stvara osip koji počinje kao makule (ravne, crvene lezije), a nakon toga se formiraju vezikule (podignuti plikovi) koji se pojavljuju 12 do 17 dana po zarazi. Oni koji su preživeli nose i ožiljke.

(T.T./Telegraf.rs)