Ljudi stariji od 60 godina imaju veći rizik od dobijanja korona virusa i trebalo bi više da se paze

Korona virusom se može zaraziti bilo ko, ali ljudi stariji od 60 godina imaju veći rizik od ovog virusa, piše CNN.

Neki saveti se mogu primeniti na svaku generaciju, ali postoje specifične mere predstrožnosti  koje bi stariji odrasli ljudi trebalo da primene kako bi se zaštitili.

Koji je vaš nivo rizika?

Iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da „stariji odrasli“ i ljudi sa određenim hroničnim bolestima imaju veće šanse da se razbole od ovog virusa.

Stručnjaci za infektivne bolesti „starije odrasle“ definišu kao bilo koga ko ima 60 i više godina, tako da bi oni koji spadaju u tu grupu trebalo da budu oprezni.

- Moguće je da se mlađi ljudi zaraze virusom, samo je dosta opasnije za starije ljude jer imuni sistem slabi s godinama – kaže doktor Samir Sina.

Najviše pažnje trebalo bi da obrate ljudi koji imaju 80 godina. Prema podacima koji su objavljeni u jednom medicinskom časopisu, od 72.000 pregledanih Kineza koji su imali korona virus, ukupna stopa smrtnosti je bila 2,3 odsto. Ali, kod ljudi starijih od 80 godina, stopa smrtnosti je porasla na 15 odsto.

Ukoliko živite u području u kom vlada epidemija, imate veći rizik od zaraze.

Koje mere predstrožnosti bi trebalo odmah da preduzmete?

- Otkažite sve nevažne preglede kod lekara – kaže doktorka Karla Perisinoto.

Bilo da je to rutinski pregled, zakazan pregled za praćenje stabilnog stanja ili bilo kakav manje važan pregled koji može da sačeka, onda bi bilo bolje da ga odložite.

• Ukoliko imate važan pregled, razmislite o tome da ga obavite video pozivom ili putem smartfona. “Telehelt” tehnologija omogućava lekarima da komuniciraju sa svojim pacijentima koji možda nisu u stanju da napuste svoje domove.
• Recite svojoj porodici, prijateljima, komšijama i kolegama ukoliko ste zabrinuti za svoje zdravlje. Odredite nekoga od njih da vam bude kontakt u hitnim slučajevima, koga ćete moći da pozovete kada ste zabrinuti i da zamolite za pomoć.

U suprotnom, radite ono što biste radili i tokom sezone običnog gripa: često perite ruke i radite to na ispravan način. Koristite sredstva za dezinfekciju ruku kada vam sapun i voda nisu dostupni, iako je, svakako, pranje ruku bolja opcija.

Šta bi trebalo da nabavite?

Iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti savetuju da nabavite dovoljno namirnica i sredstava za higijenu koje vam mogu trajati duže vreme, ali naglašavaju da ne postoji određeno vreme za izbijanje i trajanje ove epidemije.

• Nabavite pastu za zube, deterdžente, filtere za vodu itd.
• Napravite i zaledite obroke ukoliko ste zabrinuti za to da li ćete imati dovoljno hrane.

Ali, snabdevanje lekovima na vreme nije uvek moguće, što potvrđuje i doktorka Perisinoto. Ukoliko nije moguće da napravite zalihu lekova za duži period, iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti savetuju da ih naručujete poštom.

Koje dnevne aktivnosti bi trebalo da izmenite?

Stariji ljudi koji žive u oblastima u kojima se epidemija širi, trebalo bi da obrate posebnu pažnju.

• Izbegavajte javna okupljanja ili prostorije sa slabom ventilacijom, gde je rizik od prenošenja zaraze veći
• Ne treba da isključite sebe u potpunosti iz javnog života, samo treba da budete oprezni
• Stariji odrasli bi trebalo da nastave da vežbaju i jedu pravilno, kao što treba da rade i u bilo koje drugo doba godine.

I naravno, konstantno i pravilno pranje ruku pre, tokom i nakon izlaska u javnost je obavezno.

Kako bi trebalo da se nosite sa putovanjima?

U Centru za kontrolu i prevenciju bolesti savetuju da starije osobe izbegavaju putovanja avionom ukoliko nisu neophodna. Mnoge aviokompanije već su smanjile broj letova za narednih nekoliko meseci.

Za sada je pametno i držati se dalje od krstarenja, takođe. Putnici na kruzerima su dosta više izloženi riziku prenošenja virusa sa osobe na osobu, tako da, ako ste imali u planu odlazak na krstarenje, možda je najbolje da to otkažete.

Šta bi trebalo da znate o samoizolaciji?

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti savetuje da visokorizične grupe zajednica u kojima vlada epidemija, ostanu u kućama što duže je moguće i da se ljudi, koji sumnjaju na to da su bolesni, izoluju.

Ipak, dugoročna izolacija može biti štetna. Perisinoto je proučavala efekte društvene izolacije kod starijih ljudi i rekla je da su usamljenost i depresija “veliki rizici za smrtnost”.

- Ne verujem da je potpuno izbegavanje kontakata sa društvom rešenje. Da, postoji nekakva opreznost koju moramo imati i distancirati se od društva, ali isto tako moramo paziti da se ne izolujemo previše jer i to može biti veoma štetno – kaže Perisinoto.

Dakle, ako morate da se izolujete:

• Ne prekidajte kontakt sa prijateljima i porodicom
• Budite u kontaktu kako biste ih izveštavali o svom stanju i suzbili dosadu.

Ukoliko ste članovi grupa koje se još uvek sastaju i niko od članova još uvek nije bolestan, Perisinoto kaže da bi trebalo da je u redu da i dalje idete na okupljanja.

Samo, obratite pažnju. To je individualan izbor i, ukoliko bi vam izostanak sa okupljanja smanjio zabrinutost, i to je u redu.

Ukoliko se odlučite da idete, perite ruke sapunom, obavezno.

Šta vaša porodica može da uradi?

Kako bi vam pomogli, članovi vaše porodice moraju da razmišljaju unapred.

Perisinoto preporučuje da porodica, prijatelji i komšije starijih ljudi naprave popis određenih stvari za slučaj da starija osoba mora da se izoluje u svojoj kući.

• Da li ta osoba ima sve što joj je potrebno kako bi provela određeno vreme zatvorena? Ukoliko nema, pomozite joj da pripremi zalihe
• Ako je osoba koja se brine o njima bolesna, da li postoji neko ko bi mogao da je zameni? Napravite plan kako biste bili sigurni da će starija osoba imati adekvatnu negu ako se razboli
• Ukoliko imaju zakazan pregled kod lekara, putem video poziva ili drugih tehnologija, da li će znati kako da mu pristupe? Pokažite im kako da koriste tehnologiju koja im je potrebna kako bi komunicirali sa svojim lekarom.

Pripremljenost i održavanje kontakta mogu pomoći porodicama ukoliko starija osoba mora da se izoluje, smatra dr Perisinoto.

Naravno, bolesni članovi porodice ne smeju posećivati stariju osobu i mogu je kontaktirati putem telefona ili video poziva. Ukoliko je mlad i zdrav član porodice potencijalno dolazio u kontakt sa obolelim od korona virusa, trebalo bi da se izoluje i izbegava da viđa starije članove porodice, podložne zarazi.

Šta bi trebalo da imate u vidu kada su u pitanju starački domovi?

Samir Sina kaže da je prirodno da se brinemo za starije članove svoje porodice koji se nalaze u staračkim domovima ili drugim ustanovama za negu jer tu stariji ljudi i ljudi sa hroničnim oboljenjima (i jedni i drugi spadaju u visokorizične grupe) žive zajedno u malom prostoru.

Dobre vesti: Većina staračkih domova i drugih ustanova su dobro pripremljeni za pandemiju.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti obezbeđuju obuku na takvim mestima za to kako da se ponašaju tokom pandemije. Ukoliko ste zabrinuti za bezbednost člana svoje porodice ili želite da saznate nešto više o protokolu koji se primenjuje u ustanovi u kojoj se nalazi, kontaktirajte zaposlene u toj ustanovi.

Šta bi trebalo da uradite kada posećujete nekoga u staračkom domu?

Ovo zavisi i od toga da li su u tom staračkom domu dozvoljene posete.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti ne preporučuje pokrivanje i stavljanje maske posetiocima u staračkim domovima, osim onima koji pokazuju simptome kao što su kašalj i kijanje. Uz to se preporučuje i da se posetioci pregledaju pre nego što posete starački dom.

Neke ustanove za trajnu negu zabranjuju posete kako bi zaštitile svoje pacijente. Nazovite ustanovu u kojoj se nalazi član vaše porodice kako biste se na vreme informisali o njihovim trenutnim pravilima i pronašli nekakav način da komunicirate sa članom svoje porodice koji se tamo nalazi.

Ovo bi, svakako, trebalo da se podrazumeva, ali ukoliko ste bolesni, nemojte ići u posete.

Šta da radite ukoliko ste zaraženi?

Ukoliko mislite da imate korona virus: Ostanite kod kuće i pozovite svog lekara. Ukoliko on smatra da treba da dođete i testirate se, ograničite kontakt sa drugim ljudima i ne koristite javni prevoz. Dok ste u ordinaciji, mogu vam dati masku za lice koju ćete nositi.

Ukoliko vaš lekar nije odmah dostupan: Razmislite o tome da pozovete lokalnu liniju za korona virus. Neke državne i gradske uprave imaju posebne brojeve koje možete pozvati i razgovarati o simptomima i saznati više o tome kako virus utiče na zajednicu. Imajte na umu to da ove telefonske linije služe za informacije i nije moguće da vam dijagnostikuju koronavirus ili vas testiraju na njega.

Ukoliko vam je dijagnostikovan korona virus i vaša bolest je blaga: Vaš lekar vam može savetovati da ostanete kod kuće dok se ne oporavite. Ako su vam simptomi ozbiljniji, možda ćete biti hospotalizovani kako bi lekari mogli da prate vaše stanje.

B.K.