Može li sredstvo za dezinfekciju ruku da bude otrovno po nas i ima li rok trajanja?

Foto: Pixabay

Sredstvo za dezinfekciju delotvorno je i veoma praktično ukoliko nemate pristup vodi i sapunu, a morate da opere ruke.

Preporučujemo

Prema odredbama američke Uprave za hranu i lekove iz 2019, sredstvima za dezinfekciju podrazumevaju se ona koja kao aktivni sastojak sadrže etil alkohol, izopropil alkohol ili benzalkonijum hlorid.

Ostali sastojci se nisu pokazali delotvornim pri ubijanju mikroba ili za to nema dovoljno dokaza, prenosi Live Science.

Kako deluje sredstvo za dezinfekciju ruku?

Ključni sastojak u većini ovih proizvoda jeste alkohol. U hemijskom smislu, alkohol predstavlja organske molekule sastavljene od ugljenika, kiseonika i vodonika. Etanol je hemikalija koja se nalazi u alkoholnim pićima. Obično na nju pomislimo kada pričamo o alkoholu. Propranol i izopropranol (izopropil alkohol) su takođe alkoholi i često se koriste za dezinfekciju, jer su lako rastvorljivi u vodi, kao i etanol.

Shutterstock

Alkohol uništava agense koji uzrokuju bolesti, tj. patogene tako što razlaže proteine, prepolovljava ćeliju ili joj poremeti metabolizam. Rastvori sa svega 30 odsto alkohola u stanju su da donekle ubijaju patogene. Sadržaj alkohola koji prevalizali 60 odsto delotvorno ubija širok spektar bakterija i virusa. Najefektniji je, ipak, rastvor od 90 do 95 odsto sadržine alkohola.

Još jedna od prednosti alkohola je to što bakterije ne mogu da mu se prilagode i postanu otporne. Prema studiji rađenoj 2014, povišena koncentracija etanola efikasnije je eliminisala tri različite vrste bakterija koje izazivaju bolesti, nego što je to učinilo pranje ruku vodom i sapunom.

Može li alkohol da zakaže?

Alkohol ne deluje na pojedine mikrobe. Među njima je i norovirus, koji može da izazove dijareju opasnu po život, kao i parazit Cryptosporidium, koji prouzrokuje kriptosporidijazu, oblik crevne infekcije.

Sredstva za dezinfekciju, takođe, ne uklanjaju štetne hemikalije poput pesticida ili teških metala. Isto tako, ne deluju na izuzetno prljave ili masne ruke, stoga, primena sapuna i vode svakako je od koristi.

Foto: Shutterstock

Postoji nekolicina studija koje pokazuju da sredstva za dezinfekciju ruku koja umesto alkohola sadrže benzalkonijum hlorid kao aktivni sastojak mogu da budu jednako ili, čak, delotvornija pri eliminaciji bakterija. Ipak, nedostaje samostalno istraživanje koje će potkrepiti tvrdnju da je benzalkonijum bolji od alkohola. Pritom, benzalkonijum hlorid može da bude štetan po pojedince, naročito ako je reč o većoj koncentraciji.

Prema saznanjima Centra za prevenciju i kontrolu bolesti u SAD, sredstva koja ne sadrže alkohol ne mogu da eliminišu veliki broj mikroba, već samo da uspore njihovo razmnožavanje. Njihova preporuka je da bi sredstvo za dezinfekciju ruku trebalo da sadrži najmanje 60 odsto alkohola radi maksimalne učinkovitosti.

Imaju li sredstva za dezinfekciju rok trajanja?

Nemaju rok trajanja, a ukoliko je on naveden na bočici, onda taj datum naznačava do kada će sastojci biti sadržani u količini navedenoj na etiketi. Najčešće nije poznato da li je datum na bočici određen proizvoljno ili se do njega došlo testiranjem. Iako bi proizvođači trebalo da testiraju proizvod u tom pogledu, neki od njih to ne rade.

Foto: Pixabay

Da bi se osigurala dugotrajnost alkohola u istoj koncentraciji, neophodno je držati ga u zatvorenoj posudi na sobnoj temperaturi. Važno je napomenuti da lako ispari zbog niske tačke ključanja. Vremenom, kako se posuda otvara i zatvara,  alkohol može da izvapi, što dovodi do slabljenja njegove koncentracije u sredstvu za dezinfekciju. Ako držite posudu, odnosno, bočicu zatvorenom, na sobnoj temperaturi, proizvod bi trebalo da bude delotvoran koliko god vam bude potrajao.

Mogu li ovakva sredstva da budu štetna ili otrovna po nas?

Alkohol se smatra bezbednim za korišćenje u vidu antiseptika i uglavnom nije otrovan po kožu. Neprestana upotreba može da dovede do isušivanja ili blage iritacije. Nekoliko studija pokazuje da učestala primena sredstava za dezinfekciju izaziva manje iritacije od neprestanog pranja sapunom, mada je oštećena koža svakako podložna iritaciji od alkohola.

N.I.