Ugledni hrvatski epidemiolog Igor Rudan odgovara na 20 ključnih pitanja o korona virusu

Šta se dogodilo na brodu Diamond Princess, koji je takođe izolovan? Čini se da je na njemu stopa umiranja zaraženih veća od 1%. Nije li to vrlo informativno za naučnike?

Mogu samo reći kako je to možda stoga što su na tim velikim brodovima ljudi pretežno stariji jer trebalo bi pogledati doba i polnu strukturu putnika koja bi, verujem, barem nešto više objasnila. Takođe, sasvim je moguće da u neki takav džep uđe i mutirana verzija virusa koji je nešto opasniji pa se pojave takve izolovane grupe u kojima je bolest zaista imala teži tok. To nije nemoguće, ali nije ni verovatno da se može preslikati na celo stanovništvo neke zemlje.

Foto: Tanjug/AP

Što se dešava u Italiji i Iranu? Ponaša li se tamo COVID-19 drugačije nego u drugim zemljama? Može li unos mutirane, opasnije varijante virusa biti razlog?

To su jako teška pitanja dok ne dobijemo više kvalitetnih podataka iz obe zemlje. Načelno, moguće je da prvi ulaz virusa u neku novu državu bude u telu zaraženog u kojem je virus mutirao u neki teži oblik. Ako svi daljnji slučajevi potiču od tog, mutiranog i opasnijeg virusa, tada u tim zemljama situacija u početku može izgledati teža nego drugde, dok se ne pojave i drugi unositelji. U populacijskoj genetici ovakav se razvoj događaja naziva tzv. "founder effect" - učinak utemeljitelja. Međutim, u obe zemlje može se raditi i o drugačijim objašnjenjima.

Razlog zašto se čini da je stopa umiranja među zaraženima u Italiji vrlo visoka jest što se i tamo bolest najprije širila u bolnicama malih naselja, potpuno nepripremljenih na epidemiju, i među starijima pod većim rizikom da umru ako se zaraze. Stope umiranja u bolničkim epidemijama među starijim, bolesnim, ljudima biće znatno više nego u zajednici, među zdravim i mlađim ljudima. Među prvih stotinjak umrlih u Italiji gotovo svi su bili stariji od 60 godina i imali podležeće bolesti. Zato se stopa smrtnosti tamo i čini tako visokom, ali ona jednostavno nije reprezentativna za celo stanovništvo. Sličnu štetu učinila bi verovatno i sezonski grip da mnogi nisu vakcinisani. Ali moguće je takođe i da među stanovništvom ima puno više slučajeva nego što se mislilo jer se virus već duže širi. U Iranu je, pak, situacija za sada sasvim nejasna. Najverovatnije objašnjenje je, takođe, da je među stanovništvom već znatno više slučajeva zaraze nego što se misli.

Da li je moguće da nas ova bolest iznenadi i da se na kraju pokaže znatno opasnijom od sezonske gripa i usmrti više od milion ljudi u svetu ili čak nekoliko miliona?

Ako se COVID-19 pokaže značajno opasnijim od sezonskog gripa, tada bi se zaista mogao očekivati milion smrtnih slučajeva širom sveta, možda i znatno više. Nažalost, takav je scenario još uvek načelno moguć kod virusa koji nam je nov i nepoznat, zbog niza razloga. Zbog toga svi stručnjaci za ovo područje, uključujući i mene, stalno pozivaju na oprez, ali bez nepotrebne panike.

U kojim scenarijima bi situacija mogla postati znatno teža? Najprije, većina epidemiologa temeljem iskustva s prethodnim epidemijama i pandemijama očekuje kako će stopa smrtnosti bolesti COVID-19 pasti znatno ispod 1% kada se broj umrlih počne dijeliti s boljom procjenom svih zaraženih među stanovništvom. Međutim, virus je nov pa je načelno moguće da kod ovog specifičnog virusa broj zaraženih osoba koje nisu registrirane možda i nije toliko velik koliko bi epidemiolozi očekivali. To bi za znanost bilo određeno iznenađenje te bi ukazivalo na različitu narav ovog virusa.

Foto: Tanjug/AP

Uz te razloge za oprez i nepovoljne scenarije, ima li i razloga za moguć optimizam?

Ima i barem nekoliko razloga za optimizam. Najprije, trenutno je na području cele Evropske unije ustrojen epidemiološki nadzor i "prve linije obrane". Ako on bude dobro funkcionisao u većini zemalja, moguće je da njihove epidemije budu kontrolisane i ne pređu u fazu eksponencijalnog rasta broja slučajeva. U najpovoljnijem scenariju, uz to zadržavanje, ovaj bi korona virus pokazao sezonalnost i polako nestao iz cirkulacije s promenama u prirodi karakterističnima za kasno proleće i leto. To je, međutim, najpovoljniji mogući scenario, u kojem bi konačan broj umrlih bio znatno manji od onoga već uzrokovanog ove godine gripom.

Međutim, ako virus probije prve linije obrane i epidemiološki nadzor i uvide li države kako epidemije počinju "galopirati", tada će vlade pribeći strogim merama zabrana okupljanja i karantina, kao što su učinili i Kinezi. Nekoliko modela učinjenih tokom proteklih nedelja pokazuju da bi strog karantin trebalo sasvim suzbiti širenje ovog korona virusa unutar tri meseca. To je tačno ono što smo već videli u Kini. Zato mi se čini da je jedna velika pozitivna lekcija ove pandemije da bi čovečanstvo u današnje doba znalo preživeti čak i znatno opasnije zarazne bolesti od COVID-19 merama strogog karantina, u kojima bi ljudi ostajali sve dok naučnici ne razviju vakcine. Ovo je zaista nova situacija koja nam je to pokazala.

Uz efikasnost karantina u Kini, možemo li izvući još neke pouke iz ove pandemije?

Uvek treba nastojati pronaći i nešto dobro u svemu lošemu što nam se trenutno događa. Nadam se da će iz ove "infodemije" mnogi napokon shvatiti koliko je grip opasna bolest i početi se vakcinacijom protiv njega. Svake godine grip ubije između 250.000 i 650.000 ljudi u celom svetu. U Kini, koja je jedna šestina celog svetskog stanovništva, broj smrti od COVID-19 mogao bi se, zahvaljujući karantinu Vuhan, zaustaviti ispod 5000. Kada bi i sve druge zemlje mogle sprovesti protivepidemijske mere koje je sprovela Kina, tada bi broj umrlih od COVID-19 trebalo da bude najviše 6 puta veći, tj. do 30.000. To bi bilo deset puta manje smrti od ukupnog broja umrlih koje godišnje izaziva sezonski grip. Nažalost, mnoge zemlje neće biti u stanju ni približno da slede primer Kine i imaće nekontrolisane epidemije ako toplija godišnja doba ne zaustave širenje virusa.

Nadalje, nastavi li se virus širiti tokom cele 2020., na vrlo će okrutan način pokazati koliko dobro funkcionišu javno-zdravstveni sistemi pojedinih država. Biće moguće izraditi tablice uspešnosti svake zemlje u zaustavljanju ove nove zarazne bolesti, s obzirom na broj stanovnika te njihovu dobnu strukturu. To će biti vrlo važne lekcije u pripremi za neku buduću pandemiju, koja bi mogla biti još i opasnija.

Foto: Tanjug/AP

Ima li, barem za sada, stvarnih iznenađenja za nauku povezanih s ovom pandemijom?

Vrlo malo, rekao bih. Objasnio sam zašto nije iznenađenje da je nakon prethodnih šest korona virusa sada i sedmi prešao na čoveka. Ni njegova brzina širenja nije iznenađenje jer postoje i znatno infektivniji, kao i znatno manje infektivni respiratorni virusi. Za epidemiologe bi bilo donekle iznenađujuće da broj ukupno zaraženih u populaciji ne bude bitno veći od broja registrovanih zaraženih, što bi stopu umiranja povisilo značajno iznad gripa. O tome i dalje čekamo informacije kvalitetno sprovedenih studija.

Možda su najveća iznenađenja povezana s kliničkim tokom COVID-19, a ne samom epidemiologijom. Kliničari u Kini su za sada izveštavali da se registrovani zaraženi prilično kasno javljaju u bolnicu, prosečno nakon čak 9-12 dana odležanih na kućnoj nezi. To može biti odraz njihova straha od prijave u bolnicu tokom epidemije, ali takođe može biti i zanimljivo obeležje bolesti s polaganim razvojem u odnosu na druge respiratorne zarazne bolesti. Nadalje, čini se da povišena telesna temperatura ne prati druge simptome bolesti u prvim danima, što otežava pronalaženje slučajeva kontrolom temperature.

U medijima se pisalo i o mogućem povratku virusa nakon prebolele bolesti kod nekih slučajeva. Teško je, za sada, znati koliko su ti slučajevi česti, a koliko izuzeci. Mnoge virusne respiratorne bolesti uvek treba "preležati", tj. dopustiti organizmu i dan-dva nakon završetka bolesti da se oporavi jer nije nepoznato da se te bolesti mogu vratiti ako imuni sistem nije u potpunosti odstranio virus iz organizma. No, kod svih novih i nepoznatih virusa ovakva su iznenađenja moguća, zato treba biti oprezan sve dok pandemija ne završi.

Kakve su zaključne poruke?

U svim odgovorima koje sam ponudio u ovom tekstu nastojao sam preneti uvid u najverojatnija naučna objašnjenja za brojne informacije koje se objavljuju o bolesti COVID-19 u domaćim i svetskim medijima. Vremenom se može pokazati da je neka od verovatnih naučnih objašnjenja potrebno modifikovati u svetlu novih informacija. Ne treba zaboraviti da se radi o novom virus, pa su iznenađenja i odstupanja od očekivanih scenarija načelno moguća. Zato ističem da je oprez potreban, ali ne i panika. Pratiću dalji razvoj pandemije i prenositi i interpretirati nove spoznaje na društvenim mrežama za pratioce u Hrvatskoj.

Treba se, očigledno, pripremiti na bolest nalik težem gripu, protiv koje niko neće moći da bude vakcinisan. Stoga stariji ljudi i oni s postojaćim bolestima treba izuzetno da se čuvaju jer je za njih bolest vrlo opasna. Nakon što smo stekli prve spoznaje o COVID-19, sada se treba koncentrisati na sprečavanje širenja virusa u Hrvatskoj i kupovinu vremena do toplijih dana, kada bismo možda mogli da imamo sreće da virus polako prestane da cirkuliše zbog sezonstva. To trenutno, nažalost, ne možemo znati. Iz svega napisanog trebalo bi razumeti da su sve mere aktivnog traženja i izolacije obolelih i njihovih kontakata opravdane.

Takve će biti i zabrane okupljanja većih grupa ljudi, kao i moguć karantin ako epidemija počne da izmiče nadzoru. Posebno treba da se čuvaju stariji ljudi jer s godinama značajno raste verovatnoća lošeg ishoda. Takođe, i oni koji imaju bolesti srca, šećernu bolest ili su na terapiji zbog raka.

Zdravstveno upozorenje za putnike koji dolaze iz zaraženih područja 

Ilustracija: Nikola Jovanović

Svi koji su boravili u području u kojima su aktuelne epidemije COVID-19, ili bili u kontaktu sa osobama kod kojih je potvrđena infekcija ili postavljena sumnja na nju, ili su posećivali zdravstvene ustanove u kojima se leče oboleli od ove bolesti dužni su da se drže sledećih uputstava Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut":

- u narednih 14 dana smanjite kontakte sa drugim osobama u domaćinstvu, na radnom mestu ili na javnim mestima,

- ako osetite simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku.

- Za bliže informacije pozvati broj Ministarstva zdravlja - 064 8945 235, ili  Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović–Batut”  - 011 2684 566, ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite čije kontakt informacije možete pronaći na ovom LINKU Ministarstva zdravlja.

Sve novosti vezane za korona virus možete pratiti u blogu uživo.

(Telegraf.rs/Index.hr)