Ugledni hrvatski epidemiolog Igor Rudan odgovara na 20 ključnih pitanja o korona virusu

Da li možemo biti sigurni u to da je ukupni broj zaraženih baš toliko veći od broja registrovanih zaraženih, ima li ikakvih dokaza za to?

S obzirom na to da je virus nov i nepoznat, ovo je ključno pitanje. Nažalost, mora se dopustiti i mogućnost da je ovaj virus sasvim drugačiji od već poznatih. Možda je stopa umrlih među potvrđeno zaraženima samo 3 do 5 puta manja od stope umrlih među ukupno zaraženima, a ne deset ili trideset puta manja. Jedino sigurno jeste da broj potvrđeno zaraženih sigurno nije bio sasvim jednak broju ukupno zaraženih u Vuhanu. Trenutne ukupne svetske brojke za COVID-19 su i dalje u velikoj većini određene onime što se događalo u Vuhanu u početku epidemije jer oko dve trećine slučajeva u svetu čak i na današnji dan još uvek potiče iz Vuhana.

Zato sam u emisiji Nedjeljom u 2 već bio objasnio da nam stopa smrtnosti među potvrđeno zaraženima nije toliko važna, jer radi se o podskupu najtežih pacijenata. Trebalo bi znati stopu smrtnosti među ukupno zaraženima. Nju, međutim, niko trenutno ne može znati jer bi za to trebalo sprovesti testiranje među nasumično izabranih barem 100.000 stanovnika Vuhana pa onda otkriti prisutnost antitela protiv koronavirusa. Prema tome bismo znali koliki udeo ljudi ga je preboleo a da se nikada nije javio lekaru. Te studije do sada niko nije sproveo jer je zdravstveni sastav bio preokupiran dijagnozom korona virusa po bolnicama i mučio se čak i s time. Sada je poznato da tokom nekih dana epidemije, dok se razbuktavala, nije bilo dovoljno testova za sve koji su se javljali sa simptomima.

Ipak, počinju se pojavljivati i prvi dodatni dokazi. Prvi od njih je izveštaj međunarodne komisije stručnjaka koja je posetila Kinu. Oni su zaključili da je, kada se pogledaju baš svi slučajevi širom Kine koji su zabeleženi nakon 1. februara, kada se značajno popravila i proširila identifikacija svih zaraženih, a bolnice se bolje pripremile na epidemiju, stopa smrtnosti svih slučajeva koji su došli pod zdravstveni nadzor i bili testirani pala na 0,7%.

Za sve one skeptične prema podacima iz Kine, dočekali smo i izveštaje iz Južne Koreje. U toj zemlji su vlasti zaista učinile sve da agresivno testiraju ljude, traže sve zaražene i izoluju ih i leče. U njihovim dosadašnjim analizama, stopa umiranja svih otkrivenih zaraženih bila je malo iznad 0,6%. Obe bi ove brojke mogle i ponešto narasti, ali ne znatno, kada se u njih uključe još i oni koji bi vremenom mogli umreti, a trenutno su uračunati u zaražene, ali uz ovako nisku stopu umiranja njih neće biti više toliko puno. Verovatnije je da je i dalje dosta zaraženih ostalo nedijagnostifikovano te je stopa čak i manja.

Još jedan zanimljiv nedavni novi izvor je studija više od 1000 pacijenata s COVID-19 ispraćenih do kraja bolesti, prikupljenih iz preko 500 kineskih bolnica, objavljena u vrhunskom naučnom časopisu. Ona je pokazala njihovu stopu smrtnosti od 1,4%. Međutim, tu se ponovno nije radilo o svim zaraženima, nego onima koji su zatražili bolničko lečenje, pa bi stoga trebalo ipak biti barem dva do tri puta manja među svima zaraženima.

Tako, čini se da podaci iz vrlo različitih i sve pouzdanijih izvora počinju konvergirati prema vrednostima koje sam predvidio u emisiji Nedjeljom u 2 pre nedelju dana, tj. 0,5% do 1%. Zbog svega navedenog, predsednik SAD-a Donald Tramp najverovatnije ima pravo kada kaže da je taj broj svakako manji od 1%, a veruje da bi mogao biti i puno manji od 1%. Sve što znamo o epidemiologiji i prethodnim pandemijama uliva nam nadu da bi moglo biti tako.

Foto: Tanjug/AP

Da li mogu svi u nekoj zemlji da se zaraze korona virusom? Ako mogu, da li bi tada stopa umiranja od 0,5% ili 1% bila primenjiva na celo stanovništvo?

Virus neće uspeti da zarazi baš svakog u Hrvatskoj, zbog niza razloga. Na prvoj liniji odbrane trenutno stoje protivepidemijske mere. Testiraju se svi koji bi mogli biti zaraženi, a zatim se sprovodi izolacija obolelih od COVID-19 i svih njihovih kontakata. Te mere značajno usporavaju i onemogućuju širenje virusa u Hrvatskoj i kupuju nam vrieme. Jako je važno da broj obolelih ne raste prebrzo, kako bi delatnicima našeg zdravstvenog sistema omogućili da zbrinjavaju i pruže kvalitetnu negu svim obolelima, a prema potrebi i intenzivnu negu. Kada ovih mera ne bi bilo, došlo bi do eksponencijalnog rasta broja zaraženih, što bi ubrzo postalo neizdrživo za zdravstveni sistem. Zatim, od potpunog zaražavanja donekle nas štiti i naša raštrkanost, tj. život ljudi i u mnogim manjim mestima i naseljima. U velik broj njih verovatno nikada neće ni ući niko zaražen.

Nadalje, kako se ljudi budu zaražavali i ozdravljivali, trebali bi sticati imunitet na virus. Zbog toga će virusu ostajati sve manji broj ljudi na koje može preći. U nekom trenutku, broj novih osoba koje će svaki zaraženi moći dalje zaraziti smanjće se na prosek koji će biti manji od jedan. Time će epidemija samu sebe ograničiti i zaustaviti. To i jest razlog zašto se vakcinišemo - kako bismo onemogućili virusu, ako i zarazi nekog nevakcinisanog, brojne opcije daljeg širenja. Naime, ljudi će već imati imunitet na virus i odbaciće ga, ako virus pokuša da uđe u njih. Mnogi procesi u prirodi su samoograničavajući na sličan način - i šumski požari i epidemije.

Nadalje, objasnio sam i zašto se konačno utvrđena stopa umiranja među svim zaraženima ne bi trebalo preslikavati na celokupno stanovništvo neke države, kako bi se procenio moguć broj žrtava. Prvi razlog je što virus zahvata pretežno stariji deo stanovništva. Zato se ta utvrđena stopa umiranja među svim zaraženima može računati tek na stariji deo stanovništva, ali ne i na mlade i decu. Mladi i deca obolevaju retko, a njihove stope umiranja su znatno manje. To dodatno dprinosi smanjenju potencijala virusa da dovede do vrlo velikog broja žrtava od COVID-19.

Foto: Tanjug/AP

Da li treba da se bojimo pandemije COVID-19 i koliko?

Situaciju treba shvatiti ozbiljno i biti oprezan, ali nema razloga za preteran strah, a posebno ne za paniku. Razumem da se mnogi boje ove pandemije jer verojatno misle da smo u sasvim nepoznatoj situaciji pa bi se moglo dogoditi bilo šta. Ali nije verovatno da bi se moglo dogoditi mnogo toga za šta naukat ne bi mogla da pronađe objašnjenja i odgovore, a epidemiološke službe na vreme reaguju. Iako je ozbiljnom naučniku nezahvalno da prognozira bilo šta oko širenja sasvim novog i nepoznatog virusa celom ljudskom populacijom u svetu te predvideti svaki pojedinačni događaj, tokom proteklih nedelja smo o novom korona virusu COVID-19 ipak prikupili dovoljno podataka za barem neka predviđanja.

Je li sada već sasvim jasno da je COVID-19 znatno opasnija bolest od gripe?

Ovo pitanje se stalno ispočetka nameće jer mnogi gledaju u razne brojke bez dubljeg razumevanja njihove pozadine pa upoređuju neuporedivo. Najpre, javnost uopšteno podcenjuje koliko je grip, zapravo, opasna i teška bolest, posebno za najosjetljivije, stare i već bolesne. U svetu grip godišnje izazove između 250.000 i 650.000 smrti, zavisno od soja virusa koji cirkuliše. Razni sojevi mogu da izazovu blaže ili teže simptome, a virus iz godine u godinu mutira. Međutim, na grip se nastojimo pripremiti tako da te najugroženije vakcinišemo pre sezone gripa. Zbog toga broj umrlih od gripa smanjujemo preventivnom zdravstvenom intervencijom, a to kod COVID-19 ne možemo učiniti. To je prvi razlog zašto se grip čini manje opasnim, no on možda nije manje opasan, nego smo najugroženije zaštitili.

Stope umiranja od gripa, kao vrlo opasne virusne bolesti, matematički umanjene u odnosu na trenutne izveštaje o stopama umiranja od korona virusa zbog tri razloga. Prvi je što najugroženije od gripa vakcinišemo pre dolaska gripa. Drugi je razlog neuporedivosti što zdravstvene statistike većinu umrlih zbog gripa ne beleže kao umrle od gripa, nego zbog pogoršanja već postojećih podležećih bolesti poput kardiovaskularnih bolesti, šećerne bolesti, zloćudnih tumora i drugih.

Treći je što je imenilac koji koristimo za računanje stopa umiranja od gripa znatno bliži ukupnom broju zaista zaraženih među stanovništvom, dok imenioca kod korona virusa još ne znamo s dovoljnom sigurnošću. Epidemiolozi temeljem iskustava s ostalim respiratornim virusima znaju kako se svi događaji u bolnicama, među najugroženijima, nikako ne smeju preslikavati i na očekivanja o događajima u zajednici, među zdravima. Međutim, šira javnost kojoj to nije struka ne može imati dobar osećaj za tu veliku razliku. Zato sve stope umiranja od gripa u odnosu na broj zaraženih trenutno nisu uporedive sa svim stopama umiranja od korona virusa kojima se trenutno barata.

Foto: Shutterstock

Jesu li toliko stroge karantene opravdane?

Kada nemamo baš nikakve druge načine odbrane od novog virusa, sve što zaista možemo jeste povući se u zatvorene prostore i onemogućiti virusu prelaženje sa zaraženih na zdrave osobe. Ljudi uglavnom nemaju intuitivan osećaj za eksponencijalni rast. To je kao u onoj staroj priči o caru koji je trebalo da nagradi čoveka tako da mu na prvo polje šahovske ploče stavi jedno zrno pšenice, a zatim ga udvostručuje još 63 puta, dobivši na kraju broj neopisivo veći od svih zrna pšenice na svetu.

Tako je i kod epidemija.

Ako svaki novooboljeli dnevno zarazi samo još jednu osobu, tokom rane faze će tokom četiri dana broj novooboljelih narasti s 2 na 16, što se ne čini kao velik rast. Nešto kasnije, sa 128 novozaraženih će tokom sledeća tri dana skočiti na 1024 zaražena, a ni to ne zvuči toliko strašno. Ali doći će zatim i četiri dana u kojima će broj novozaraženih sa 100.000 narasti na 800.000. Kad je Kina videla da je epidemija COVID-19 izmakla kontroli i ušla u tu eksplozivnu fazu, odmah je od ostatka zemlje odsjekla Vuhan, a zatim i petnaestak drugih gradova. Uz to, naredila je i da stanovništvo unutar tih odsečenih područja bude u stanovima i ne izlazi. Bila je to mera bez presedana u ljudskoj istoriji - milioni ljudi bili su nedeljama u karantinu. Sve je stalo.

Međutim, ova je mera dala odlične rezultate i Kina bi se mogla zaustaviti na broju umrlih manjem od 5000, iako ju je epidemija zatekla nespremnu i virus se bio proširio u baš sve pokrajine.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...