Ugledni hrvatski epidemiolog Igor Rudan odgovara na 20 ključnih pitanja o korona virusu

Kolika je stopa umiranja među zaraženima epidemijom COVID-19 i zašto je oko nje toliko nejasnoće u medijima?

Najprije, pojasniću da u ovom tekstu radi lakšeg praćenja koristim izraz "stopa umiranja" umesto stručnih pojmova "letalitet" ili "case-fatality rate", a kako bih je razlikovao od izraza "stopa smrtnosti", koja bi označavala stručni pojam "mortalitet". Da bismo odgovorili na ovo prilično komplikovano pitanje treba najprije reći da se u današnje doba na internetu može stalno pratiti registrovan broj zaraženih i broj umrlih.

Kada se registrovan broj zaraženih podelio s brojem umrlih u početku pandemije, dobijala bi se brojka od oko 2%. Iz toga se, naizgled, moglo zaključiti da je ovaj korona virus nov i da na njega niko nema imunitet, što znači da će se vremenom proširiti po celom svetu i sve nas zaraziti. Ako ubije 2% svih ljudi, onda nije teško izračunati da će od 7,5 milijardi ljudi umreti njih oko 150 miliona. I teško je ikome ko nije stručnjak iz ovog područja da razume kako takav ishod sada uopšte sprečiti jer vakcina protiv ovoga virusa još ne postoji, kao ni lekovi.

Pitanje stope umiranja među zaraženima bolešću COVID-19 ukazalo je na uopšteno nerazumevanje epidemiološke struke u javnosti i medijima. Od samog početka ove pandemije bilo je ljudi koji su tvrdili da je novi korona virus bolest koja je blaža čak i od gripa, ali i onih koji su verovali da je znatno opasniji. Prošlih dana je ovo pitanje napokon zaokupilo pažnju svih svetskih medija jer je Svetska zdravstvena organizacija objavila "da je oko 3,4% zaraženih umrlo". To je medijima i javnosti zvučalo zastrašujuće.

Foto: Tanjug/AP

No zatim se javno oglasio i predsjednik SAD-a Donald Tramp, koji je rekao kako je broj koji je objavio WHO "pogrešan". Rekao je da je razgovarao s ljudima koji o tome nešto znaju i da je njegov utisak da je taj broj svakako ispod 1%, ako ne i znatno manji. U svom gostovanju u emisiji Nedjeljom u 2 izneo sam svoju procenu stope umiranja od 0,5 do 1%, uz mogućnost da ona bude i manja. Međutim, i Tramp i WHO su u pravu, svako na svoj način, što najbolje pokazuje i koliko je zbog nepoznavanja ove struke mnogima teško da prate šta se zapravo dešava.

U počecima svake virusne epidemije virus se još uvek muči da pređe na ljude. Stoga će birati one sa oslabljenim imunološkim sastavom, koji će ga teže odbaciti. Zbog toga su prvi pacijenti neretko ljudi koji su ili stariji ili već imaju neke bolesti koje ih čine ranjivijima. Oni završavaju u bolnici, gde u tom trenutku niko ne sumnja na epidemijski potencijal njihove upale pluća.

Zatim se od njih zaraze drugi bolnički pacijenti, a i poneki zdravstveni radnici. Ovi potonji zatim bolest prošire i na ostale pacijente u bolnici - vrlo osetljive ljude, starije, bolesnike koji se leče od teških bolesti. Zbog toga je u početku udeo umrlih među svim obolelima od COVID-19 bio jako visok. Tako je počelo u Vuhanu, a potpuno jednako i u Italiji - umirali su zaraženi po bolnicama, pretežno vrlo stari i bolesni ljudi.

U međuvremenu, virus je počeo da se širi i među opštom, tj. vanbolničkom populacijom. Zaražavao je mnoge ljude koji su inače zdravi te im se sve bolje prilagođavao. Velik broj tih ljudi mislio je da ima prehladu, grip, a možda i teži grip, koji je preležao kod kuće ili je jednostavno preležao na nogama. S obzirom na to da je u Vuhanu u vreme početka epidemije bila i sezona pravog gripe, a pročulo se i da se u bolnicama nešto čudno događa i da ljudi masovno umiru, razume se da su mnogi s korona virusom ostajali kod kući i lečili se sami. Malo je ko želeo da ide u bolnicu i  testira se da li je gripozan baš zbog korona virusa, kada je tamo buktela naizgled vrlo smrtonosna epidemija. Samo oni retki koji su se s temperaturom i simptomima borili duže od osam ili devet dana tražili su pomoć u bolnicama Vuhana.

U Kini tipično ne postoji primarna zdravstvena zaštita i porodična medicina kakvu mi poznajemo, nego u njihovim golemim gradovima postoje goleme bolnice gde se oboleli javljaju. Zato je stopa umiranja među obolelima u bolnicama u Vuhanu u početku epidemije bila zastrašujuće visoka.

Foto: Tanjug/AP

Da li je obolevanje najugroženijih u bolnicama Vuhana u početku epidemije jedini razlog visoke početne stope umiranja od COVID-19?

Nije. Epidemija je u početku izgledala još i opasnija jer je stvorila velik pritisak na bolničke jedinice intenzivne nege, koje su ovu zarazu dočekale nepripremljene. Zbog toga svi teško oboleli nisu mogli dobiti intenzivnu negu. To je dodatno povisilo stopu smrtnosti u početku epidemije. Zato su Kinezi i krenuli da grade nove bolnice - kako bi imali dovoljan kapacitet za pružanje intenzivne nege te odmakli sve zaražene bolešću COVID-19 od ostalih teško bolesnih zbog drugih bolesti, koji su najrizičniji da umru ako se zaraze.

Temeljem ovih navoda, treba shvatiti da je ukupni broj zaraženih od bolesti COVID-19 u Vuhanu bio mnogo veći no što zdravstvene statistike potvrđeno zaraženih to pokazuju. Naime, potvrđeno zaraženi su samo oni oboleli od korona virusa koji su na kraju morali da dođu u bolnicu i tamo su bili testirani na novi virus. Oni ni po čemu nisu reprezentativni za sve zaražene novim korona virusom u Vuhanu.

Njihove stope smrtnosti ne može se, dakle, preslikati čak ni na populaciju ukupno zaraženih od korona virusa u Vuhanu, a kamoli na celokupnu populaciju Vuhana - tj. na sve zaražene i nezaražene. Zato je potpuno pogrešno gledati na internetu broj potvrđeno zaraženih i broj umrlih pa deliti broj umrlih s brojem potvrđeno zaraženih i izvlačiti iz toga ikakve zaključke.

Zašto brojke o broju zaraženih i umrlih na internetu, koje se neprekidno dopunjuju, stvaraju pogrešan utisak o stopi umiranja od COVID-19?

Ako se broj umrlih podeli s potvrđenim brojem zaraženih, tada su za računanje stvarne stope umiranja potpuno pogrešni i broj i delilac. Čak i smrti u brojkama su pogrešne jer ako pratimo potvrđeno zaražene i umrle u realnom vremenu, tj. dan po dan, razume se da jako puno zaraženih još uopšte nije imalo šansu da ozdravi ili pak umre. Ljudi na intenzivnoj nezi umiraće još danima, nedeljama, možda i mesecima, pa će se zato broj umrlih u brojniku vremenom povećavati. Time će neki budući broj registrovanih smrti, sve više odgovarati trenutnom broju registrovanih zaraženih. Stopa smrtnosti "umrli kroz potvrđeno zaraženi" neće onda više biti 2% ili 3%, nego može vremenom rasti, možda i na 6% ili 7%.

Zbog toga reći da je "3% ili 4% do sada potvrđeno zaraženih umrlo" zapravo nije pogrešno samo po sebi, a to je Svetska zdravstvena organizacija i učinila. Ali ono što je propustila jest da objasni da je ta stopa smrtnosti među potvrđeno zaraženima sasvim nereprezentativna za stopu smrtnosti među ukupno zaraženima, koja je znatno manja. Ne bi me, kao epidemiologa, iznenadilo da je i do desetak puta manja, možda i više. To bi COVID-19 moglo u konačnici učiniti manje smrtonosnom i opasnom bolešću čak i od običnog gripa.

Foto: Tanjug/AP

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...