Koliko smo daleko od vakcine protiv korona virusa?

foto: pixabay.com

Kako se korona virus širi, broj smrtnih slučajeva raste, a svet je u sve većoj panici, biotehnološke kompanije, univerziteti i vladine agencije se bore udruženim snagama da pronađu vakcinu protiv virusa COVID-19.

Preporučujemo

Neke od kompanija su saopštile napredak u istraživanju, dok su pojedine dostavile zdravstvenim agencijama uzorke vakcina nastale genetskim inženjeringom te se trenutno procenjuje njihova efikasnost.

S obzirom da još uvek ne postoji dostupna vakcina koja bi zaštitila ljude od korone virusa, zapitali smo se kada će se to promeniti?

Kineske vlasti su saopštile da će sledećeg meseca biti spremna vakcina protiv koronavirusa za uregnetne situacije i klinička ispitivanja. Osam insitituta u Kini trenutno pokušava da napravi vakcinu u nastojanju da se bore protiv COVID-19, navodi South China Morning Post. 

- Prema našim procenama, nadamo se da će u aprilu neke od vakcina ući u klinička ispitivanja ili će biti od koristi u vanrednim situacijama -  izjavio je u petak Zeng Zongvei, direktor Nacionalnog centra za nauku i tehnologiju i nacionalne komisije za zdravstvo.

Kako god, proces odobravanja vakcina mnogo je zahtevniji u odnosu na većinu drugih lekova. Čak i ako uzorci prođu kliničke testove bez ikakvih problema, proizvodnja vakcine protiv koronavirusa verovatno će trajati od 12 do 18 meseci.

Iako bi bilo potrebno najmanje 12 meseci da se obezbedi bezbedna vakcina za širu javnost, prema kineskom zakonu, one mogu da se primene ranije u urgentnim situacijama, sve dok koristi prevazilaze rizike.

Foto: Pixabay

Zajedničkim snagama protiv korona virusa

Nijedna institucija nema kapacitet ili mogućnost da sama razvije vakcinu. Takođe postoji više faza procesa nego što mnogi ljudi misle. Prvo, potrebno je razumeti karakteristike i ponašanje virusa koji napada čoveka. Da bismo to postigli, neophodno je koristiti životinjski model. Sledeći korak je da se dokaže da je potencijalna vakcina bezbedna i može da pokrene imunološki odgovor, bez nanošenja štete. Tek tada mogu da započnu pretklinička ispitivanja potencijalnih vakcina na životinjama.

Vakcine koje uspešno prođu prekliničke testove mogu da koriste druge institucije koje su sposobne da sprovode ispitivanja na ljudima. Gde će se ona sprovoditi tek treba da se odluči. Generalno, idealno je testirati takve vakcine u okruženju trenutne epidemije. Konačno, ako se utvrdi da je vakcina bezbedna i efikasna, moraće da se donesu neophodna regulatorna odobrenja. Svaki od ovih koraka za razvoj vakcine suočen je sa potencijalnim izazovima.

Foto: Tanjug/AP/CDC

Izazovi u razvijanju vakcine protiv korone

Koalicija za inovacije u odgovorima na epidemije angažovala je tim naučnika koji imaju dva važna zadatka: utvrđivanje karakteristika trenutnog virusa i pretklinička ispitivanja potencijalnih vakcina. Dok su stručnjaci iz Doerti instituta u Melburnu inali ključnu ulogu u izolovanju novog korona virusa, sledeći korak se odnosi na kultivisanje COVID-19 u laboratoriji (podsticanje njegovog rasta) pod posebno bezbednim i sterilnim uslovima. Sledeći izazov sa kojim se naučnici suočavaju je razvoj i potvrđivanje pravog biološkog modela virusa. Za to će se koristiti životinjski model koji će dati naznake kako se korona virus može ponašati kod ljudi.

Kako je  u prošlosti globalna naučna zajednica stekla određena saznanja tokom pokušaja razvitka vakcine protiv SARS-a (teškog akutnog respiratornog sindroma), stručnjaci su ustanovili kako virus 2019-nCoV, ulazi u ćelije istim putem kao SARS.

-  SARS i novi SARS-CoV-2 dele oko 80-90 procenata svog genetskog koda. Tako da iskustvo s SARS-om znači da smo optimistični da naš postojeći model može biti iskorišćen kao polazna tačka za rad na novom koronavirusu. Istražićemo i druge biološke modele kako bismo pružili pouzdanije podatke - otkrili su naučnici.

Foto: Tanjug/AP

Šta će se desiti ako virus mutira?

Postoji velika mogućnost da SARS-CoV-2 nastavi da mutira. Budući da je životinjski virus, verovatno je mutirao kako se prilagođavao, prvo drugoj životinji, a zatim tokom prenosa sa životinje na ljude. U početku je to bilo bez prenošenja među ljudima, ali sada je preduzeo značajan korak održivog prenosa sa čoveka na čoveka. Dok virus i dalje inficira ljude, prolazi kroz stabilizaciju, što je deo procesa mutacije.

Ovaj proces mutacije može da se razlikuje u različitim delovima sveta iz različitih razloga. Prethodno izlaganje drugim korona virusima takođe može uticati na podložnost populacije infekcijama, što može rezultirati pojavom različitih sojeva, sličnih sezonskom gripu. Zbog toga je ključno da naučnici nastave da rade sa jednom od poslednjih verzija virusa kako bi vakcini pružili najveće šanse da bude efikasna. Sve ovo treba obaviti pod strogo kontrolisanim uslovima, kvalitetno i sa sigurnošću, kako bi bili ispunjeni globalni zakonski zahtevi da bi se obezbedila sigurnost osoblja i šire zajednice.

Kako se prenosi korona virus

Drugi izazov sa kojim se stručnjaci suočavaju je proizvodnja proteina iz virusa koja je neophodna za razvoj potencijalnih vakcina. Ovi proteini su posebno dizajnirani da izazovu imunološki odgovor, omogućavajući da se imunitet čoveka zaštiti od buduće infekcije. Srećom, nedavni napredak u razumevanju proteina, njihovoj strukturi i funkcijama omogućio je ovom radu da napreduje znatnom brzinom.

Razvijanje vakcine je ogroman zadatak, a ne nešto što se može dogoditi preko noći. Ali ako stvari krenu po planu, biće mnogo brže nego što je ranije bio slučaj. 

Zdravstveno upozorenje za putnike koji dolaze iz zaraženih područja 

Ilustracija: Nikola Jovanović

Svi koji su boravili u području u kojima su aktuelne epidemije COVID-19, ili bili u kontaktu sa osobama kod kojih je potvrđena infekcija ili postavljena sumnja na nju, ili su posećivali zdravstvene ustanove u kojima se leče oboleli od ove bolesti dužni su da se drže sledećih uputstava Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut":

- u narednih 14 dana smanjite kontakte sa drugim osobama u domaćinstvu, na radnom mestu ili na javnim mestima,

- ako osetite simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite. Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku.

- Za bliže informacije pozvati broj Ministarstva zdravlja - 064 8945 235, ili  Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović–Batut”  - 011 2684 566, ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite čije kontakt informacije možete pronaći na ovom LINKU Ministarstva zdravlja.

Sve novosti vezane za korona virus možete pratiti u blogu uživo.

(K.M./Telegraf.rs)