Raskrinkavanje 7 najčešćih tvrdnji o korona virusu: Mlađi ljudi mogu da se opuste više od starijih?

Foto: Pixabay.com

Postoji mnogo tvrdnji koje su vezane za korona virus Covid-19, a koje se kreću od toga da maska za lice ne štiti od virusa, preko tvrdnje da je virus mutirao u opasniji oblik, do onih koji kažu da je reč o virusu koji nije jači od sezonskog gripa. Šta je tačno?

Preporučujemo

"Maska za lice ne štiti od virusa"

Nošenje maske za lice nije sigurna garancija – virusi se mogu preneti i kroz oči, a sitne virusne čestice, poznate kao aerosoli, mogu da prodru kroz masku. Međutim, maske su delotvorne u hvatanju kapljica, što je glavni put prenošenja korona virusa.

Ukoliko postoji bliski kontakt sa nekim ko je zaražen, maska smanjuje mogućnost prenošenja bolesti. Ukoliko neko ima simptome korona virusa ili je virus dijagnostikovan, nošenje maske može da zaštiti i druge. Maske su ključne za zdravstvene radnike koji se brinu o pacijentima, a preporučuju se i članovima porodice koji treba da brinu o nekome ko je bolestan. Masku bi trebalo da nose i pacijent i onaj ko ga neguje.

"Virus mutira u smrtonosniji oblik"

Vremenom, svi virusi dožive mutacije, a virus koji uzrokuje pojavu Covid-19 nije ništa drugačiji.

Koliko će biti različitih oblika virusa zavisi od prirodne selekcije, odnosno biće najuspešniji oni oblici koji mogu brzo i efikasno da se razmnožavaja u telu. To ne znači nužno i veću opasnost za ljude jer je manja verovatnoća da će se preneti virus koji brzo ubija ili čini ljude toliko bolesnim da ih onesposobljava.

Genetska analiza, koju su sproveli kineski naučnici, na 103 uzorka virusa uzetim od pacijenata u Vuhanu i drugim gradovima, sugerisala je da su se pojavile dve glavne vrste virusa, označene sa L i S. Iako je izgledalo da L oblik preovlađuje u odnosu na S oblik virusa (oko 70% uzoraka pripadalo je L grani), utvrđeno je da je S grana virusa starija.

Tim koji stoji iza ovog istraživanja sugerisao je da ovo može da ukazuje na to, da je L oblik “agresivniji” ili da se prenosi lakše ili da se brže razmnožava u telu. Međutim, ova teorija je spekulativna u ovoj fazi jer još uvek nije bilo direktnih poređenja da li  ljudi koji imaju jedan oblik virusa lakše prenose virus ili osećaju teže simptome.

"Nije opasnije od zimskog gripa"

Mnogi pojedinci koji dobiju korona virus neće se osećati ništa gore nego kada se dobiju siptomi sezonskog gripa, ali celokupan profil bolesti, uključujući stopu smrtnosti, izgleda ozbiljnije. Na početku epidemije stopa smrtnosti je mogla da bude precenjena ako je propušteno puno slučajeva sa blažim siptomima. Ali ove sedmice, ekspert iz Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) sugerisao je da to nije bio slučaj sa virusom Covid-19.

Brus Ejlvard (Bruce Aylward), koji je vodio međunarodnu misiju u Kini, a kako bi saznao o virusu i odgovoru zemlje na isti, rekao je da dokazi ne upućuju na to da vidimo samo vrh ledenog brega. Ako se utvrdi daljim ispitivanjem, to bi moglo da znači da je tačna trenutna gruba procena o 1%  smrtnosti. Ovo bi značilo da je Covid-19 oko 10 puta smrtonosniji od sezonskog gripa, za koji se procenjuje da ubije između 290.000 i 650.000 ljudi širom sveta.

"Virus ubija samo starije ljude, pa se mlađi mogu opustiti"

Većina ljudi koji nisu stariji i nemaju skrivene zdravstvene tegobe neće postati kritično bolesni od  Covid-19. Ali postoji rizik da bolest može da dovede do ozbiljnih respiratornih simptoma od sezonskog gripa, a postoje i druge rizične grupe - zdravstveni radnici su, na primer, ranjiviji jer su više izloženi virusu.

Prijavljivanje simptoma i praćenje karantiskih uputstava od strane mladih, zdravih ljudi ima važnu ulogu u zaštiti najuogroženijih u društvu, kao i u oblikovanju opšte putanje epidemije.

"Morate provesti sa zaraženom osobom 10 minuta"

Za grip, neka bolnička uputstva definišu izloženost kada se neko nalazi unutar zone od oko 1,8 metara od zaražene osobe koja kija i kašlje 10 minuta i duže. Međutim, moguće je inficirati se kraćom interakcijom ili pokupiti virus sa kontaminiranih površina, mada se ovo smatra za manje uobičajeni put prenošenja.

"Vakcina bi mogla da bude spremna za nekoliko meseci"

Naučnici su veoma brzo počeli sa razvojem vakcine za novi korona virus, a pomoglo im je ranija objava genetskog niza od strane kineskih istraživača. Razvoj održive vakcije se odvija ubrzano, a nekoliko timova sprovode testiranje na životinjama. Ipak, ispitivanja koja su neophodna pre nego što se pusti komercijalna vakcina predstavljaju dugoročan proces, a neophodna su kako bi se osiguralo uočavanje sporednih efekata, čak i onih retkih. Dostupnost komercijalne vakcije u roku od godinu dana bi se smatralo brzim poduhvatom.

"Ako je proglašena pandemija, ne možemo više ništa da uradimo da bismo zaustavili širenje"

Pandemija je definisana kao globalno širenje nove bolesti – ali tačan prag je prilično nejasan. Mere i aktivnosti koje se preduzimaju u praksi se ne bi promenile bez obzira da li je proglašena pandemija ili ne.  Mere suzbijanja nisu samo da bi se bolest eleminisala. Odlaganje početka epidemije ili smanjivanje njenog vrhunca su kritični kako bi se omogućilo zdravstvenim sistemima da se izbore sa naglim prilivom pacijenata.

Sve novosti vezane za korona virus možete pratiti u blogu uživo.

(T.T.)