Vrhunski gastroenterolog ističe: "Neželjena dejstva antibiotika čak i nakon 8 nedelja"

Prof. dr Radoje Doder/Foto: Bulardi

Prof. dr Radoje Doder, Načelnik Klinike za gastroenteroloiju i hepatologiju VMA navodi: Dugotrajna nekritična primena antibiotika u našoj zemlji, po čemu smo na žalost na drugom mestu u Evropi, dovela je do razvoja rezistencije. Zbog toga danas i neke banalne bolesti, poput upale grla, moramo lečiti jakim antibioticima treće ili četvrte generacije.

Antibiotici su među najčešće korišćenim lekovima. Efikasni su u lečenju raznih upala, jer uništavaju bakterije koje ih uzrokuju. Ipak, oni nisu toliko precizni da eliminišu samo štetne bakterije, već mogu uništiti i one dobre, koje sačinjavaju našu mikrobiotu i pomažu u normalno funkcionisanje probave, navodi prof. dr Doder.

Zbog čega se javlja neravnoteža crevne flore?  

Poslednjih godina se među stručnom, ali i opštom javnošću, sve češće pominje termin „mikrobiota“.  Radi se zapravo o relativno novom terminu koji se koristi za crevnu floru, odnosno milijarde mikroorganizama - bakterija, gljivica i virusa koji normalno žive u našim crevima. Pošto je sastavljena od oko 100.000 milijardi probiotskih mikroorganizama, na mikrobiotu je najbolje gledati kao na zaseban organ, ističe prof. dr Doder, i dodaje da ona predstavlja sastavni deo našeg organizma koji obavlja niz važnih uloga neophodnih za njegovo pravilno funkcioniranje.

Svi ti korisni mikroorganizmi u našim crevima, pomažu nam da svarimo hranu i preuzmemo hranljive supstance koje održavaju sve životne funkcije. Oni takođe predstavljaju mehaničku barijeru koja štiti organizam sprečavajući prodor štetnih bakterija, virusa i njihovih toksina, pa na taj način oblikuju naš imuni sistem. Prema poslednjim istraživanjima neravnoteža unutar naše mikrobiote može uticati čak i na naše emocionalno stanje odnosno raspoloženje.

Kao takva, mikrobiota je od izuzetnog značaja za naše opšte zdravlje, a njeno pravilno funkcionisanje podrazumeva fini balans i ravnotežu između mikroorganizama koji je sačinjavaju. Nažalost, tu ravnotežu je relativno lako poremetiti brojnim faktorima: stresom, nezdravom ishranom, promenom mesta boravka, pojedinim hroničnim bolestima, ali i primenom nekih lekova, pre svega antibiotika.

Zbog čega se javljaju neželjena dejstva antibiotika?

Tokom primene antibiotika, kod više od trećine pacijenata, nastaju brojni neželjeni efekti, koji se uglavnom manifestuju stomačnim tegobama, od kojih je najneprijatnija dijareja (proliv). Treba naglasiti da se neželjeni efekti javljaju ne samo tokom primene antibiotske terapije, već i do 8 nedelja po završetku terapije antibioticima. Ova činjenica često i lekare i pacijente navodi na pogrešan trag o uzrocima problema koji mogu trajati danima i zakomplikovati i produžiti lečenje osnovne bolesti zbog koje je antibiotik propisan.

Kako rešiti problem?

Onda kada je primena antibiotika neophodna, njihova štetna dejstva mogu se ublažiti uzimanjem probiotske gljivice Saccharomyces boulardii, koja ima brojne prednosti u odnosu na probiotske bakterije. Bulardi deluje u crevima, tako što vezuje za sebe loše bakterije i njihove toksine i izbacuje ih iz organizma. Pri tom je kao gljivica otporan na delovanje antibiotika, što znači da se može uzimati u isto vreme sa antibiotikom, što nije slučaj sa ostalim probiotskim preparatima koji u svom sastavu imaju dobre bakterije. Obzirom na rastući problem rezistencije, važno je istaći i da prilikom primene Bulardija za prevenciju antibiotikom izazvane dijareje, ne postoji opasnost od prenosa gena za rezistenciju, ističe prof. dr Doder. Probiotik Bulardi® kompanije Abela Pharm ima pakovanje u kome je svaki blister dodatno zaštićen od ekstremnih ambijentalnih uslova (flow pack), što garantuje stabilnost soja unutar kapsule, kao i deklarisani broj mikroorganizama koji je naznačen na kutiji, čak i u trenutku isteka roka trajanja.

 Poruka za kraj: Izuzetno je važna racionalna primena antibiotika koje treba uzimati samo za terapiju bakterijskih infekcija i to tačno onako kako je to lekar preporučio, u smislu doze i dužine trajanja terapije, ističe na kraju prof. dr Radoje Doder, Načelnik Klinike za gastroenteroloiju i hepatologiju VMA.

(Telegraf.rs/PR)