Ako ste se prejeli toliko da ne možete da dišete, ovi saveti vam mogu pomoći

Svi smo barem jednom doživeli to da se prejedemo, a to da smo preterali shvatimo tek kada završimo sa obrokom. Kako nemamo mogućnost da vratimo vreme unazad i pojedemo manje, postoje određeni koraci koje možete preduzeti kako biste se osećali bolje.

Povremeni veći obroci vam neće naškoditi

Preporučujemo

Žene sa umereno aktivnim načinom života bi trebalo da unose oko 2.000 kalorija dnevno. Muškarcima je, generalno, potrebno više kalorija, tj. oko 2.600 kako bi ostvarili sve svoje potrebe za unosom hranljivih materija. Na ove brojke mogu uticati i neke druge stvari, poput toga koliko godina imate  i koliko često vežbate.

Da biste uneli 2.000 kalorija dnevno, trebalo bi da ih rasporedite na tri obroka i dve užine. Tako bi doručak, ručak i večera trebalo da sadrže po 500 kalorija, a dve užine po 250 kalorija.

Čak i ako se držimo tog plana, mnogi od nas često premaše broj propisanih kalorija, naročito tokom praznika i sličnim prilikama.

Ukoliko su posebne prilike jedini trenuci kada preterate, nema potrebe da se brinete, sudeći prema nutricionisti, Kristen Smit.

- Nekoliko visokokaloričnih obroka neće napraviti nikakvu bitnu razliku u vašoj težini, niti će biti loši po vaše zdravlje. Vaš želudac je elastičan organ. Ipak, često ćete osetiti neprijatne simptome kada se prejedete – kaže Kristen.

- Zato što svoj želudac rastežete preko njegovog uobičajenog kapaciteta, može se javiti bol u stomaku, nadimanje, probavne smetnje ili mučnina – kaže Smit.

Takođe možete imati kiselinu kada vaš naduti stomak vrši pritisak na sfinkter koji razdvaja želudac i jednjak.

Probajte ove metode kako biste se osećali bolje nakon prejedanja

Idite u šetnju: Šetnja čini da se vaš stomak isprazni mnogo brže, iako vam možda neće pomoći u tome da se osećate manje nadutim i punim. Međutim, kada se vaš stomak brže isprazni, manje su šanse da ćete osetiti kiselinu.

- Ne očekujte da sagorite sve kalorije od hrane koju ste upravo pojeli, ali fizička aktivnost vam može pomoći u varenju – kaže Kristen Smit.

Ona preporučuje najmanje pet do 10 minuta hodanja  i dodaje da vam to može pomoći i da regulišete nivo šećera u krvi koji se može povećati nakon obilnog obroka. Šetnja nakon obroka sprečiće i da dobijete višak kilograma.

Foto: Pixabay.com

Popijte vodu ili neko niskokalorično piće: Kada imate obiman obrok, možete uneti dosta natrijuma, a da to i ne primetite, što može uzrokovati zadržavanje vode i osećaj nadimanja. Uzimanje vode može vam pomoći da ispraznite natrijum koji ste uneli hranom.

Ipak, budite oprezni i nemojte mnogo piti odmah nakon jela jer vam to može dodatno raširiti stomak i izazvati vam bolove.

Nemojte ležati: Iako se možda osećate umorno nakog obilnog obroka, pokušajte da se oduprete porivu da legnete ili da spavate. Vaš stomak se mnogo brže prazni kada stojite uspravno, sudeći prema poslednjim istraživanjima.

Ležanje odmah nakon jela može povećati mogućnost da imate refluks kiseline jer pritiskate mišiće koji obično drže stomačnu kiselinu tamo gde treba da bude.

Isplanirajte šta ćete jesti za sledeći obrok ili užinu: Obrok će vam, verovatno, biti poslednja stvar na pameti u ovom trenutku, ali planiranje vam može pomoći da se što pre vratite u normalu.

- Mnogi ljudi misle da, jednom kada se prejedu, završili su za ceo dan i da ostatak dana treba da provedu odmarajući se – kaže Smit.

Ona predlaže da za svoj sledeći obrok izaberete neku zdravu opciju poput niskih proteina, voća i povrća i bilo kojih integralnih stvari. Ovo vam može pomoći u sprečavanju daljeg prejedanja.

Ne paničite: Pokušajte da se ne stresirate oko toga što ste se prejeli, naročito ako je neka posebna prilika u pitanju. Malo je verovatno da ćete se ugojiti ili imati ozbiljne posledice po zdravlje od jednog obimnog obroka.

- Pokušajte da izbegnete bilo kakav osećaj krivice zbog prejedanja – savetuje Kristen Smit, napominjući da osećaj krivice zbog prejedanja može dovesti do nezdravih navika ili poremećaja u ishrani, vremenom.

(B.K.)