Evo zašto ne sme biti nestašice eutiroksa - čuva hormone od kojih zavisi svaka ćelija u organizmu

Štitna ili tiroidna žlezda je žlezda u obliku leptira locirana u prednjem delu vrata. Ona proizvodi hormone koji regulišu funkcionisanje čitavog organizma. Kada je nivo ovih hormona prenizak ili previsok, može doći do širokog spektra simptoma i do njenog poremećaja u radu. Štitna žlezda može da radi ubrzano - hipertireoza i usporeno - hipotireoza.

Za regulisanje rada ove važne žlezde u organizmu jedan od lekova koji se najčešće pripisuje je eutiroks - lek koji u poslednjih 6 meseci građani Srbije teško pronalaze u apotekama.

Preporučujemo

Lek eutiroks kao aktivnu materiju sadrži levotiroksin, koja je sitntetički hormon sa istim dejstvom prirodnog hormona štitne žlezde.

Eutiroks se koristi za lečenje bolesti poremećaja rada štitne žlezde i to u sledećim slučajevima:

- za lečenje benignog uvećanja žlezde kod bolesnika s normalnom funkcijom štitne žlezde;

- za sprečavanje ponovne pojave uvećanja nakon operacije

- kao nadomešćivač prirodnog hormona štitne žlezde, kada ga Vaša štitne žlezda ne proizvodi dovoljno;

- za potiskivanje ponovne pojave tumora kod bolesnika s karcinomom štitne žlezde;

Gotovo 5 odsto populacije pati od hipotireoze, i to su većinom žene starosti od 35. do 50. godine.

Foto-ilustracija: Profimedia

Simptomi:

• Gojenje
• Pospanost
• Usporenost
• Zatvor
• Depresivno raspoloženje
• Zaboravnost
• Umor
• Glavobolja
• Usporen rad srca
• Nizak pritisak
• Bol u mišićima
• Otečeni kapci
• Oteklo lice
• Zimogrožljivost
• Smanjno znojenje
• Pad libida
• Opadanje kose
• Suva koža
• Bledonarandžasti dlanovi
• Bledonarandžasti tabani
• Promuklost

Rizične grupe zahvaćene poremećajem štitne žlezde

Žene su ugroženije od poremećaja štitne žlezde, čak osam puta češće oboljevaju u odnosu na muškarce. Naime, hipertireoza (povećano lučenje hormona štitne žlezde), koja je pretežni razlog za operaciju, je najčešća kod žena iznad šezdeset godina. I hipotireoza (smanjeno lučenje hormona štitne žlezde) nije znatno manje bezazlena. Ona može da dovede do tiroidnih nodula (čvorića) koji se razvijaju unutar žlezde.

Genetika takođe predstavlja bitan faktor pojavljivanja ovih poremećaja. Poremećaji štitne žlezde u porodičnoj istoriji bolesti su bitan opominjući faktor koji nikako ne treba ignorisati.

Usporen rad žlezde naziva se Hašimotova bolest

To je autoimuni poremećaj u kojem telo napada štitnu žlezdu. Rezultat je oštećenje tiroide, pri čemu ona ne proizvodi dovoljno hormona. Hašimotova bolest je često nasledna, a u nekim slučajevima posledica problema sa hipofizom. Ova žlezda se nalazi u mozgu i proizvodi TSH, koji stimuliše rad štitne žlezde. Ako ga hipofiza ne proizvodi dovoljno, nivo tiroidnih hormona će pasti. Ostali uzroci su privremeno zapaljenje štitne žlezde ili lekovi koji utiču na njenu funkciju.

Foto-ilustracija: Foter/Caitlinator

Ubrzan rad štitne žlezde naziva se Gravesova bolest

To je autoimuni poremećaj koji izaziva oslobađanje visokog nivoa tiroidnih hormona. Jedno od obeležja bolesti je oticanje vrata i očiju (buljavost), koje je vidljivo i neprijatno.

Ako se ova stanja ne leče

- hipotireoze, ako se ne leči, može doći do visokog nivoa holesterola i povećan rizik od moždanog udara i infarkta. U težim slučajevima nizak nivo tiroidnih hormona može izazvati gubitak svesti i po život opasan pad telesne temperature.

- nelečenje hipertireoze jesu srčani problemi i smanjena gustina kostiju.

Faktori rizika za nastanak raka štitaste žlezde su:

- terapija zračenjem regije vrata tokom detinjstva ili izloženost zračenju (bombardovanje, katastrofe nuklearnih elektrana), genetika (neki karcinomi štitaste žlezde imaju karakteristike naslednih bolesti), kao i pol: veći procenat maligniteta je kod muškaraca, mada su "čvorovi" češći kod žena; veći je i procenat malignih "čvorova" kod mlađih nego kod starijih, uz podatak o porastu "čvora" za kratak vremenski period.

U poslednje vreme porastao je broj mladih žena u Srbiji koje imaju neku vrstu problema sa štitnom žlezdom. Prema podacima do kojih smo došli od strane endokrinologa u Beogradu danas svaka druga mlada žena ima povišena antitela i neke vrste promena na žlezdi koje su u najvećem broju slučajeva benigne prirode.

(Telegraf.rs/B.K.)