Da li možemo da se odreknemo kravljeg u korist biljnog mleka i koliko je ono zaista hranljivo?
Na zapadu se ove zamene za mleko životinjskog porekla već uveliko koriste, a kod nas bi njihova učestala primena tek trebalo da postane uobičajena
Nekada je upotreba bademovog ili sojinog mleka bila isključivo ograničena na osobe koje nisu tolerantne na laktozu, kao i na ljude koji zbog svoje savesti ne žele da piju mleko životinjskog porekla. Sa drastičnim klimatskim promenama, ipak, sve više počinjemo da uviđamo prednosti proizvodnje mleka na biljnoj bazi u odnosu na ono životinjskog porekla.
Na Univerzitetu u Oksfordu je vršeno istraživanje kojim se utvrdilo da je proizvodnja mleka od soje, ovsa, pirinča i badema manje štetna po životnu sredinu nego proizvodnja kravljeg mleka. U pogledu emisije ugljen-dioksida, pri proizvodnji mleka na biljnoj bazi se ispušta nešto manje od trećine štetnih gasova u odnosu na proizvodnju životinjskog.
Takođe se pokazalo da je za jednu litru mleka potrebno neuporedivo manje zemljišta i vode biljkama nego što je potrebno jednoj kravi, piše BBC.
Kako da znamo odakle potiče naše biljno mleko?
Većina soje od koje se proizvodi mleko se uzgaja u Evropi, Severnoj Americi i Kini. Tek mala količina potiče iz Južne Amerike. Kako biste bili u potpunosti sigurni, možete da proverite sa proizvođačem, odnosno, uvoznikom.
Što se badema tiče, oni se tradicionalno uzgajaju u mediteranskim predelima, pogotovo južnoj Španiji, Grčkoj i Italiji. Beru se sa starijeg drveća posađenog tako da svako stablo ima dovoljno prostora, a đubre ih ovce tokom ispaše. Sa druge strane, u Kaliforniji se primenjuje sasvim drugačiji pristup. Drveće je tesno posađeno i prska se pesticidima. Čak 80% badema na globalnom nivou se tamo uzgaja, a potražnja raste.
Da li je mleko na biljnoj bazi dovoljno hranljivo i bogato belančevinama?
Ukoliko je reč o povremenoj primeni mleka, razlika je neprimetna, ali ukoliko želite u potpunosti da pređete na mleko neživotinjskog porekla, preporučljivo je da se adekvatno informišete, naročito ako unosite promene u ishranu svog deteta.
Kada su belančevine u pitanju, sojino mleko se smatra jedinom istinskom zamenom. Sadrži 3.4 g proteina u 100 ml mleka, dok kravlje u proseku sadrži 3.5 g proteina u 100 ml. Bagremovo, pirinčano i kokosovo mleko sadrže niži nivo proteina, dok su mleka od lešnika, konoplje i ovsa negde između.
Iako su ispitivanja još u toku, preliminarni rezultati govore da bi i mleko od graška moglo da parira kravljem po hranljivosti.
Manje zasićene masti
Biljna mleka sadrže manje masti, naročito zasićene, od mleka životinjskog porekla. Izuzetak je kokosovo mleko. To je dobra vest za odrasle, ali se deci preporučuje unos punomasnog kravljeg mleka od prve do druge godine, a zatim poluobrano mleko do pete.
Ipak, stručnjaci ističu da još nismo u potpunosti svesni svih pogodnosti mleka na biljnoj bazi. I dalje ostaje da se istraži koliko vitamina i minerala, poput kalcijuma, sadrže. Ukoliko tragate za postojanim izvorom belančevina, onda je pravo rešenje sojino mleko.
Video: Jedino Srbi prave sir od magarećeg mleka i naplaćuju 1.000 evra
N.I.
Video: Dragana Mirković sagradila kuću porodici sa Golije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Toliko
Odrasli smo na kravljem mleku. Dok je bilo sve prirodnog,bili smo zdravi,glava nas nije zabolela. A sada neke pahuljice,soja......i jos razne gluposti ljudi bolesni,deca bolesna. Ko ima na selu sam da pravi priridno,sir,kajmak,sunka,slanina,kobasice,mast to je najbolje. Ne,nemoj mast holesterol,ne nemoj cvarke,svarglu holesterol. Nije tacno. Dok sam drzala dijetu imala sam povisen holesterol a onda sam samu sebe testirala. Umesto ulja sve spremam na mast,za dorucak maslac ne margarin,svarglu i cvarke svaki dan. Odem na kontrolu holesterol sveden na normalu. Zato samo priridno,kravlje mleko,kacjavalj id kravljeg mleka,sir,kajmak neka zamenjuje ko hoce ali vecina NE. Gledam da se proizvodi od biljnog mleka samo 20% kupuju
Podelite komentar
Rada
Kravlje mleko je nutritivno siromašno i u njemu ima zdravlja koliko i u čaši benzina. Da ga nikad ne probate u životu ništa propustili niste. Samo još na Balkanu važi za bitnu namirnicu, pa imamo decu staru dve godine koja ujutru umesto doručka dudle flašetinu mleka, pa posle roditelji kukaju što su malokrvna deca(iskoristljivost gvožđa iz mleka je samo 10%). Normalno da neće doručkovati ako popije flašetinu mleka,pa posle i pred spavanje mu tutnu mleko, pa i ne večera. U Srb je zbog toga anemično svako 3.dete od godinu do 3 godine starosti. Dobro je za kolače,palačinke,za ovsene pahulje,za korn fleks,ali da ga samo pijete bolje prospite.
Podelite komentar
Zak
Ameri su nam servirali sedamdesetih godina da masti i jaja nisu dobra a da je secer dobar, danas svi tvrde obrnuto i sada ce Ameri da nam serviraju proizvode poput soje genetski modifikovane hvala im ali ja im ne verujem, moja majka ima skoro sto godina i super se oseca jede stalno mlecne proizvode i najvise u svom zivotu je koristila meso od peradi i svinjsko hvala vam na savetima , pridrzavam se prirodi koja nam je dala,
Podelite komentar