Ako se otme kontroli može zaraziti čak 60% svetske populacije: Kako izgleda oporavak od korone?

Broj smrtnih slučajeva od novog koronavirusa u Kini u sredu je porastao na 1.100, dok je Peking pojačao napore lečenja desetina hiljada bolesnih ljudi. Svetska zdravstvena organizacija pozvala je svet da se "bori protiv ovog virusa pre nego što se otme kontroli, odnosno zarazi čak 60 odsto svetske populacije i ubije 45 miliona ljudi".

Otkako je nova vrsta gripa prvi put otkrivena u kineskom gradu Vuhanu u decembru, preko 45 hiljada ljudi je zaraženo u više od 20 zemalja.

Preporučujemo

Brz napredak koronavirusa, odnosno virusa Covid-19 pokrenuo je strah širom sveta, a 99 odsto infekcija prijavljeno je u kontinentalnoj Kini.

Kako se strah širio, tako su naučnici i istraživači širom sveta pojačali napore da razumeju novi virus i kako on utiče na ljudsko telo.

Covid-19 pripada porodici virusa koji mogu izazvati respiratorne bolesti kod ljudi, poput obične prehlade i težih bolesti kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS) i respiratorni sindrom Bliskog Istoka (MERS).

U proseku je potrebno oko 5 do 6 dana da bi zaražena osoba pokazala prve simptome. Zanimljivije je pak, da postoje pacijenti koji ne pokazuju nikakve simptome.

Virus se razmnožava u respiratornom traktu i može izazvati različita stanja. U blažim slučajevima, liči na običnu prehladu uz standardne simptome - curenje iz nosa, groznicu, pa sve do težih, odnosno upale pluća.

Čak u 82 odsto slučajeva virus pokazuje blaže simptome, dok je samo 15 odsto težih slučajeva, a 3 odsto je klasifikovano kao "kritični".

Kada kreću prvi simptomi?

Studija izvršena na 138 pacijenata zaraženih novim virusom u Vuhanu, objavljena u časopisu JAMA 7. februara, pokaazala je da su najčešći simptomi bili groznica, umor i suv kašalj. Trećina pacijenata je takođe prijavila bol u mišićima i otežano disanje, dok je oko 10 odsto imalo atipične simptome, uključujući dijareju i mučninu.

Iako su simptomi kod starijih osoba koje su se javile lekaru bili blagi, kod nekih su doveli do razvoja pneumonije. Trećina njih je kasnije razvila poteškoće u disanju što je zahtevalo lečenje na odeljenju intenzivne nege, a kritično bolesni bili su stariji ljudi koji su već imali druga stanja poput dijabetesa i hipertenzije.

Foto: Tanjug/AP

U međuvremenu, druga studija objavljena 24. januara objavljena u časopisu The Lancet, otkrila je "citokinsku oluju" kod zaraženih pacijenata koji su bili teško bolesni. U pitanju je teška imunološka reakcija u kojoj telo proizvodi imune ćelije i proteine koji mogu da unište druge organe.

Neki stručnjaci kažu da bi ovo moglo objasniti i smrt kod nekolicine mlađih pacijenata.

Posle koliko sledi oporavak?

U prvih pet do šest dana dolazi do kratkoće daha. Teški problemi sa disanjem mogu biti primećeni tek osam dana kasnije.

Nakon toga kreće suv kašalj, uglavnom praćen groznicom.

Trećeg dana može doći do mučnine i povraćanja. Kod težih slučajeva devetog dana bi se razvila pneumonija pluća.

Do 12. dana pacijentima bi se stanje popravilo, a počeo bi nos da curi. Tek 14. dana pacijenti koji su se oporavili tvrde da osim blagog kašlja više nisu imali nikakvih simptoma.

(T.T./Telegraf.rs)