Previše ste zimogrožljivi? Evo kako da se naučite da vam ne bude toliko hladno

Neki ljudi ne podnose hladnoću, i spadaju u one koji zimi prigrle radijator kao da im je najbolji prijatelj.

Međutum, šta ukoliko grejanje prostorije nije adekvatno, te vas hladnoća natera da dohvatite dugačak šal i ogrnete se četiri puta tako da vam samo nos i oči vire, a i dalje osećate hladnoću? Šta ako ste na poslu u kancelariji vi jedini uvek ogrnuti u više slojeva odeće, dok se vaše kolege baškare u majicama?

Preporučujemo

Naravno, nešto niža temperatura vazduha ne predstavlja pretnju kada je održavanje telesne temperature od oko 36,5 stepeni u pitanju. Štaviše, 1970. godine znatno je manje ljudi imalo centralno grejanje, a prosečna temperatura u britanskim domovima zimi je iznosila svega 12 stepeni. Da li je moguće osećati se prijatno na ovoj temperaturi? Da li možemo istrenirati sebe da postanemo otporni, kao oni likovi koji se usred februara pojavljuju ispred kioska ili prodavnice u šortsu i dukserici?

Prema mišljenju Kristofera Minsona, profesora filozofije na Univerzitetu u Oregonu, postoji nada da je ovo moguće.

- Apsolutno, ljudi se mogu prilagoditi nižim temperaturama. Ljudi su postali i previše termostatični. Iz našeg savršeno ugrejanog ili klimatizovanog doma, odlazimo do naših savršeno ugrejanih ili klimatizovanih automobila, kojima se vozimo do naših savršeno ugrejanih ili klimatizovanih kancelarija na poslu. To nije zdravo, jer tako ne treniramo našu sposobnost da zadržavamo toplotu, i naša percepcija prihvatljive temperature postaje neprirodno uska - kaže Kristofer Minson.

Naš metabolizam je taj koji nas održava toplim, odnosno količina energije koju proizvodimo. Postoje, međutim, fiziološke razlike – neki ljudi moraju raditi više nego drugi da bi održali svoju telesnu temperaturu. Muškarci imaju veću mišićnu masu od žena, i to im pomaže da ostanu topliji jer više mišića znači i povećan bazni metabolizam – sposobnost sagorevanja energije iz hrane. Upravo ovo može biti razlog za česte rasprave po kancelarijama između muškaraca i žena oko savršene temperature.

Kako uvežbati sebe?

Foto: Ivica Simic

Uvek, naravno, postoje izuzeci i drugi razlozi zašto je nekim ljudima hladnije u odnosu na druge. Starost je bitan faktor; što smo stariji, to je i naš metabolizam usporeniji.

- Svi imamo termoreceptore. Kroz kožu, mišiće, organe i tkiva, oni prenose informacije sve do hipotalamusa, u kojem je smešten centralni regulator temperature. Čak i ako je temperatura krvi u 36,5 stepeni, signali koji stižu sa receptora i koji nagoveštavaju nižu temperaturu, shvataju se kao pretnja po telo. To pokreće vazokonstrikciju u koži – sužavanje krvnih sudova usled kojeg dolazi povećanja krvnog pritiska, usporenja krvotoka i opadanja telesne temperature, kako bi se smanjilo emitovanje toplote iz krvi u spoljašnji svet. Kao reakciju na ovo osećamo hladnoću, ruke pribijamo uz telo i oblačimo dodatnu garderobu.

Moguće je da organizamam istreniramo da manje oseća hladnoću. I sam profesor Kristofer Minson na sebi je sproveo eksperiment.

- Došla je zima, i ja sam se, logično, opremio odgovarajućom toplom jaknom. Odlazeći na posao svakog dana, viđao sam ljude koji idu u majicama, i odlučio sam da ih kopiram. Prvih nekoliko dana bilo je zaista hladno, ali za manje od nedelju dana postalo je lakše, a posle nekoliko nedelja mogao sam da vozim sa potpuno izloženim rukama i da ne osećam hladnoću.

Minson je i ljubitelj tuširanja hladnijom vodom. Počeo je tako što se tuširao hladnom vodom 15 sekundi, pa je taj interval povećao na 30 sekundi, i tako je nastavio sve dok nije došao do stanja da može da izdrži i sat vremena. U početku je bilo vrlo teško, ali se telo prilagodilo. Posle mesec-dva, počeo je da oseća da mu je manje hladno kada se nađe na hladnom vazduhu.

Foto: Pixabay.com

Ovaj efekat uglavnom se svodi na prilagođavanje naše percepcije za opasnost usled hladnoće.

- Termoreceptori u vašoj koži će početi da vašem mozgu govore kako ta temperatura ne predstavlja pretnju - otkriva Minson.

Druga korist je ta što izlaganje nižim temperaturama trenira telo da se efikasnije hrani, ubrza metabolizam i podiže kvalitet vazokonstrikcije. Očigledan razlog za osećaj hladnoće je i sedenje na poslu satima, dok pomeramo samo prste i oči.  Samo 40-tak minuta vežbanja pre perioda sedenja moglo bi da zagreje organizam za naredna dva sata.

Ishrana takođe povećava brzinu metabolizma na nekoliko sati, kako bi se poboljšalo varenje. Neke namirnice, međutim, imaju više termičkih efekata od drugih. Masti i proteini posebno će stvoriti više toplote, za razliku od prostih ugljenih hidrata koji su lako svarljivi i brzo dospevaju u krvotok.

Vrsta garderobe odnosno materijali od kojih je sačinjena takođe može uticati na osečaj toplote. Nošenje prirodnih materijala pomaže da se iz kože odstrani voda koja je jedan od glavnih uzbunjivača naših receptora.

(G.S.)