Kako se hrane zatvorenici u Srbiji i da li kada oduže dug društvu izlaze zdravi?

Na listi namirnica koje su se našle na spisku Kazneno popravnog zavoda Pančevo su: polubeli hleb, žuto kukurozno brašno, mesne prerađevine kao što su srpske kobasice, salame, viršle i mesni narezak, zatim mlečni proizvodi  kao što je kravlji sitan sir, mleko u prahu i jogurt. Na listi se našao i smrznuti oslić kao i voće i povrće kao što su jabuke, crni i beli luk, šargarepa i krompir.

Pod odeljkom razno našle su se i sledeće namirnice: margarin, aleva paprika, začin za dodatak jelima, čaj od nane, svež kvasac, senf, sirće, biber i jaja.

Preporučujemo

Ovo bi trebalo da podrazumeva postojanje raznovrsne ishrane u javnim ustanovama, ali nismo mogli da se ne zapitamo da li se ovaj spisak namirnica zaista svrstava u raznovrsan i šta to podrazumeva.

Tim povodom razgovarali smo sa nutricionistom i IFBB fitnes trenerom Slobodanom Rakićem koji je za Telegraf.rs pojasnio koje namirnice čine jednu zdravu ishranu i da li se gore pomenuti spisak može podvesti pod raznovrsnu ishranu.

- Spisak ovih namirnica ne spada u raznovrsnu odnosno zdravu ishranu jer mnoge od tih namirnica nisu dobre za ljudsko telo - kaže nutricionista Slobodan Rakić i dodaje:

- Pod namirnicama koje su hranljive i potrebne za zdravo, odnosno normalno funkcionisanje tela svrstavaju se riba, jaja, povrće i voće koje je bogato zdravim svojstvima i neophodno za zdravo i nesmetano funkcionisanje i razvoj ljudskog tela. Od loših, odnosno štetnih radikala po organizam smatraju se namirnice kao što su mesne prerađevine (salame, kobasice, mesni naresci koji mogu da sadrže kancerogene sastojke u sebi) a generalno one i nisu potrebne našem telu jer ne sadrže ništa zdravo niti hranjivo u sebi. Što se tiče mlečnih proizvoda ni u njima ne treba preterivati, ali se mogu konzumirati umereno - kaže naš sagovornik i objašnjava šta nutricionisti smatraju pod raznovrsnom ishranom:

- Dakle, to je ishrana koja je zdrava i koja podrazumeva što više voća i povrća, vlakana (orašastih plodova), zdravih proteina  i naravno što više tečnosti, odnosno vode - zaključio je Slobodan Rakić.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Raznovrsna ishrana je najbolji način da unesete sve potrebne vitamine i minerale u organizam.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji dnevni unos namirnica trebalo bi da bude izbalansiran tako da čovek svakoga dana unese 55 odsto ugljenih hidrata, 15 odsto proteina, i 30 odsto masti. Kada je o mastima reč, nije preporučljivo da dnevni unos takozvanih loših masti iznosi više od 10 odsto u okviru ovih 30.

Svaka od komponenata u ishrani značajna je za naše zdravlje. Proteini su glavne komponente enzima, hormona i antitela i neophodni su za izgradnju i obnavljanje tkiva. Ugljeni hidrati su glavni izvor energije, dok su masti rezerve energije u organizmu, oblažu vitalne organe i neophodne su za sintezu hormona i apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (vitamina A, D, E i K).

Pravilna ishrana je osnovni faktor optimalnog rasta i razvoja čovečjeg organizma i direktno utiče na njegovu radnu sposobnost i dužinu života. Nažalost, današnju ishranu karakterišu nepravilni i nedovoljno izbalansirani obroci.

U njima ima previše masnoća, mesa, hleba, a malo mlečnih proizvoda, voća i povrća.

Nepravilna ishrana je faktor rizika za nastanak različitih oboljenja. Zbog toga trpi naš čitav organizam, a veoma je lako mnoge loše komplikacije izbeći jednostavnom promenom ishrane.

(Telegraf.rs/B.K.)