Legalizacija supstance CBD kao politički program

Ne znam šta je više doprinelo razumevanju celog problema o CDB terapiji. Da li višenedeljno praćenje literature ili neverovatno predavanje Dr Maje Timotijević iz Udruženja za konoplju  ili upravo predstavljenog predsedničkog programa Beni Sandersa za legalizaciju konoplje u svim državama SAD .

Ako je tačan podatak da je Jugoslavija bila najveći proizvođač industrijske konoplje u Evropi u 20.veku, sa 25% udela, onda je neverovatan podatak da nemamo pozitivnu zakonsku regulativu po svim pitanjima vezanim za konoplju. Naravno, mene kao lekara najviše interesuju terapijski efekti, posebno CBD ulja.

Preporučujemo

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Ako smo mi jedni u okruženju gde CBD ne može normalno da se kupi, onda se postavlja pitanje šta treba da se uradi da se to promeni. Dr Maja Timotijević je lepo rekla da za sve treba inicijativa, počev od legalizacije različitog semena, do legalizacije svih proizvoda konoplje koji mogu da doprinesu poboljšanju kvaliteta života i ljudskog zdravlja.

Pošto sam pisao o raznim zdravstvenim efektima i neprepoznatom endokanabinoidnom sistemu:

https://www.telegraf.rs/sport/kosarka/3138075-tajanstvena-supstanca-cbd-ili-kako-je-kosarkas-majamija-pojeo-bombone-od-kanabisa

https://www.telegraf.rs/sport/kosarka/3140006-thc-i-cbd-kanabinoidi-o-kojima-se-ne-uci-da-li-je-nba-igrac-vise-u-pravu-od-konzervativnih-doktora

https://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/zdravlje/3142239-tajanstvena-supstanca-cbd-u-proizvodima-kao-i-uvek-sustina-je-u-koncentraciji

mislim da je važno da se kaže nešto i sa predavanja dr Maje Timotijević. Kao prvo, u trenutku borbe protiv plastike, proizvodi konoplje mogu u potpunosti da je istisnu.

Kao drugo u trenutku kada nam je vazduh jedan od najzagađenijih u svetu, možda je važna činjenica da ista površina zasada konoplje proizvede više kiseonika nego identična površina pod šumom.

Međutim, najupečativljija je tvrdnja da je konoplja jedina biljka koja može da nahrani, skući, obuče i leči ljudi.

U prilog ide i priča moje rođake Ljilje Novaković čiji su roditelji na 18 ari uzgajali konoplju uglavnom zbog stabljike i semena. Nažalost nisu bili dovoljno edukovani da proizvode ulje ili druge proizvode za ljudsku upotrebu, ali su proizvodili konopac koji su koristili za vezivanje pšenice, za nizanje duvana, za pletenje užadi za krave itd.

Najvažnije je da proizvodnja industrijske konoplje nije zabranjena, ali da je potreban dozvola za jedno od tri dozvoljena semena: Fedora, Helena i Monoika. I onda dolazi do problema vezanog za izvoz ili uvoz proizvoda, gde se ponovo vraćamo na početak, a to je pravo ljudi da koriste sve što pozitivno utiče na zdravlje i sveukupno blagostanje.

Pošto kad nas retko kad prolazi bilo kakva inicijativa zbog pozitivnih i na dokazima zasnovanih razloga, možda bi političari mogli da preuzmu inicijativu i legalizuju upotrebu medicinske konoplje.

Juče je amfiteatar Poljoprivrednog fakulteta na predavanju o industrijskoj konoplji bio pun. Verujem da bi mnogo potencijalnih glasača bilo spremno da podrži takvu inicijativu. U prevodu bio bih najzadovoljniji da sutra neko kaže kao Berni Sanders: „Mog prvog dana na funkciji, izvršnim nalogom, legalizovaću upotrebe kanabisa u medicinske svrhe u Srbiji.“

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum