Kako da prepoznate da imate "tihi srčani udar"? Ovi simptomi su nepogrešiv znak

Srčani udar često sa sobom nosi prepoznatljive simptome: bol u grudima, kratak dah i nelagodnost (težinu) na grudima. Međutim, kod nekih pacijenata signali nisu tako očigledni...

Tihi srčani napad, mnogo poznatiji kao "tihi infarkt miokarda" (SMI) se odvija postepeno jer simptomi su toliko neprimetni i blagi da ljudi često nisu svesni svog zdravstvenog stanja.

Preporučujemo

Ali to ne znači da je tihi srčani napad bezazlen, zdravstveni stručnjaci kažu da je opasan isto kao i običan.

Foto: Profimedia, Sciencephoto RM

Šta je tihi srčani napad (postepeni infarkt)?

Studija iz 2015. godine objavljena u žurnalu "Cirkulacija", u kojoj je učestvovalo 10.000 ljudi, upoređivala je uobičajen i tihi srčani napad, otkrivši da je "tihi" povezan sa gotovo polovinom srčanih napada.

Nikol Vinberg, kardiolog iz Providens Sejnt Džons zdravstvenog centra, kaže da postoje situacije kada ljudi nemaju simptome tihog srčanog napada ali često se javljaju blagi simptomi koje je teže prepoznati.

Obično se tada javljaju umor, gorušica, nelagodnost u grudima, leđima ili vilici i kratkoća daha. Uobičajen srčani napad ima slične simptome, ali često uključuje dodatni osećaj pritiska ili bola u grudima, ramenima, vratu, leđima ili vilici.

Osim toga, simptomi tihog srčanog napada se mogu lako pomešati sa drugim stanjima, poput probavnih smetnji, napornog vežbanja, pa čak i zubobolje. Iako simptimi ne izgledaju ozbiljni, doktorka Nikol Vinberg kaže da je tihi srčani napad jednako ozbiljan kao bilo koji drugi infarkt miokarda.

Foto: www-pixabay.com

Tihi srčani napad je opasan

Srčani napad, tihi i uobičajeni, nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz koronarne arterije koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i hranjivim materijama, zbog čega u ograničenom delu mišićnog srčanog zida dolazi do odumiranja, tj. propadanja ćelija. Povećava se verovatnoća da se javi drugi srčani udar, a u nekim slučajevima i zastoj srca.

Muškarci su u većem riziku nego žene i to do pet puta, starije osobe takođe spadaju u rizičnu grupu, dijabetičari, pacijenti pre ili posle neke hirurške intervencije koja nije povezana s kardiološkim stanjem, kao i pacijenti koji su na intenzivnom lečenju zbog drugih bolesti.

Treba uzeti u obzir i porodičnu anamnezu, osobe koje su u porodici imale istoriju srčanih oboljenja imaju veće predispozicije da i sami dožive infarkt. Isto važi i za osobe koje boluju od visokog pritiska, dijabetesa, povišenog holesterola...

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/nokhoog_buchachon

Kako da prepoznate tihi srčani napad?

Ako mislite da možda imate simptome srčanog udara, odmah treba da posetite hitnu pomoć. Ali u većini slučajeva tihih srčanih udara, simptomi su toliko blagi ili nepostojeći da osoba ne bi nužno mislila da treba da ode na kontrolu. Često se dijagnoza postavlja pri rutinskim pregledima ili tokom posete lekaru, podstaknutih dugotrajnim simptomima kao što su umor, kratkoća daha i loša probava. Faktori rizika su isti za uobičajeni i tihi srčani udar: porodična istorija srčanih udara, starija starosna dob, način života kao što su pušenje ili nedovoljno vežbanje, gojaznost i visok krvni pritisak, visokog holesterol i dijabetes.

Ako vaš lekar posumnja da ste imali tihi srčani udar, verovatno je sledeći korak da uradite elektrokardiogram (EKG), koji će pokazati električnu aktivnost vašeg srca i otkriti oštećenje na srcu uzrokovano srčanim udarom, kažu u Društvu za Kardiovaskularnu angiografija i intervencije.

(Telegraf.rs/K.M.)