Lekar kojeg su u SSSR-u slušali kao Boga: "Ne očekujte da će vam lekari previše pomoći u životu"

Nikolaj Mihailovič Amosov bio je doktor nauka, profesor, ukrajinski lekar ruskog porekla, kardiohirurg, koji je uveo nekoliko novina u postupanju sa retkim defektima srca i jedan od najprodavanijih pisaca u bivšem SSSR-u.

Iako je i sam bio doktor, u svojim delima je isticao da bi prvenstveno sami sebi trebalo da budemo lekari, pa tek u slučaju neznanja da se obratimo stručnom licu. Izdvajamo samo neka od njegovih pravila dugog i zdravog života.

Preporučujemo

1. Ne očekujte da će vam doktor olakšati zdravlje

Oni vam mogu spasiti život, čak i izlečiti bolesti, ali onda kada sve to stane opet se morate osloniti na sebe. Ne potcenjujem moć lekova jer sam njima služio celog života. Ali, takođe znam mnogo o zdravlju - teoretski i praktično, i eksperimentišem sa sobom već godinu i po - tri sata fizičke aktivnosti sa bučicama i trčanjem.

2. Lekari leče bolesti, a zdravlje se mora steći obukom

Zdravlje je "rezervni kapacitet" organa, cele naše fiziologije. Oni su neophodni za održavanje normalnih funkcionalnih pokazatelja - u mirovanju i pod stresom, fizičkih i mentalnihne smeju da se razbole, a i kada nastupi bolest, imaju jedan cilj - da nastave da žive. Dakle, ovi kapaciteti se ne proizvode lekovima, već samo obukom, vežbama, opterećenjima i radom na strpljenju - imajte stprljenja i po hladnoći, i po vrućini, i kada ste gladni, i kada ste umorni.

foto: printscreen/youtube/ В гостях у Гордона

3. Šta je bolest?

Dosadni poremećaj različitih funkcija zbog kojeg je teško osećati sreću, pa čak i živeti. Razlozi su takođe poznati - spoljna "šteta" i sopstveno nerazumno ponašanje. Ponekad urođene mane.

Tvrdim da je ljudska priroda snažna. Bar za većinu ljudi. Istina, manje bolesti su neizbežne, ali one najčešće ozbiljne, nastale iz nerazumnog načina života znači da su smanjene rezerve kao rezultat drugih ometanja. Spoljni uslovi su uglavnom siromaštvo i stres.

4. Rezerve treba da budu razumne

To znači da sve treba raditi postepeno, ali uporno. Na primer, u vežbanju, trčanju, pa čak i u hodanju možete dodati 3 do 5 odsto postignutog nivoa dnevno, u pogledu broja pokreta, brzine i udaljenosti, u zavisnosti od starosti i pouzdanosti inicijalnog zdravlja.

Jedna od važnijih stvari u tom procesu je kontrola psihe - naučite da vladate sobom. A to je najteže.

5. Zašto se ljudi tako često razboljevaju?

Mislim da bi 90 odsto ljudi, ako bi se pridržavali ovog načina života, bilo zdravo. Ali, nažalost, takvom načinu života je potrebna snaga volje. A čovekova volja je mala....

6. Na svetu postoji mnogo loših lekara

Ne mogu da generalizujem i kažem "svi lekari su loši". Ima mnogo dobrih, ali i mnogo loših. Da li su u stanju da urade manje ili više, zavisi od njihovog profila. U medicini postoji mnogo zabluda, a često to zavisi od pogrešne procene statistika.

Šta je po vašem mišljenju razlog za rast obolelih od raka? Ne postoji posebno povećanje broja obolelih od karcinoma (osim raka pluća) u svetu.

Štaviše, slučajevi raka želuca su se čak smanjili. Kako je rak zauzeo drugo ili treće mesto po uzrocima smrti, to je i logično. Ali, malo ljudi uzima u obzir da se očekivani životni vek tokom poslednjih pola veka povećao, a stariji ljudi su ti koji najčešće oboljevaju.

(T.T./Telegraf.rs)