Sve više mladih na klinici za odvikavanje: Jeziva strana droge o kojoj im niko nikada nije pričao

Pre samo nekoliko dana stiglo je upozorenje da se droga slična opasnoj pod imenom "krokodil" pojavila na ulicama Srbije, ali i da mladi navodno oponašaju dejstvo "krokodila" mešanjem Suboteksa, leka za odvikavanje od droge i alkohola.

Da zloupotreba lekova za odvikavanje od droge može biti i te kako opasna, za "Telegraf.rs" je potvrdila i psiholog Klinike za lečenje bolesti zavisnosti "Dr Vorobjev" u Beogradu Živka Rangelov.

Preporučujemo

- Suboteks je opijat, isto kao heroin ili metadon, ali je napravljen da bi se zavisnici lečili od heroina i, kada se pravilno koristi i dozira, lakše skinuli sa ovih droga. Međutim, kasnije se otkrilo da lek može i da se zloupotrebi.

Kada se govori o zavisnicima koji se javljaju u pomenutu kliniku, ne može se reći da im je nešto zajedničko. Osim zavisnosti, svako je priča za sebe.

- Dolaze ljudi koji su uzimali više supstanci, dolaze oni koji su koristili samo jednu. Neko uzima te supstance tri-četiri godine i u bude u težem zdravstvenom stanju od nekog ko je uzima 20 godina. To sve zavisi od tela, doze, perioda uzimanja - mnogo faktora tu može da se složi.

Psiholog Živka Rangelov kaže da nisu svi pacijenti uvek tako spremni i motivisani da se odviknu.

- Nekada postoje oni koji su došli na nagovor porodice, ali da bi lečenje bilo uspešno ono mora da obuhvati mnogo faktora - fizičko i psihičko skidanje, pa stabilizaciju. Morate prvo da uhvatite taj voljni momenat - ako neko želi da se leči da iskoristite tu motivaciju. To je uvek prvi korak u lečenju jer ako vi to zaista želite i spremni ste da poštujete pravila ponašanja koja zajednički ustanovimo, onda je to samo plus i put oporavka će teći mnogo lakše. Morate biti spremni i voljni da izađete iz tog društva, okrenete neki drugi list, napravite novi životni plan, vratite se na posao ili pronađete nov smisao života.

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Osim toga što život morate da struktuirate na drugačiji način, jedan važan segment lečenja je i vraćanje u prošlost, odnosno rešavanje gomile problema koji uopšte nemaju nikakve veze sa supstancom, ali su doveli do njenog uzimanja.

- Često su to porodični ili partnerski problemi, neke traume iz detinjstva. Nije ni to opravdanje jer neki ljudi imaju užasnije priče, pa ne koriste drogu i ne uzimaju alkohol. Ne radi se samo o tome da mapiramo probleme, već to zahteva ozbiljnu psihoterapiju, poštovanje pravila, dolaženje na redovne kontrole, stalni kontakt sa tim ljudima, da imate saradnike koji će biti tu uz vas jer sigurno je da će naići momenat krize - kaže i dodaje da je važan karakter koji takođe može da se koriguje.

U Srbiji je trenutno najveći problem što sve više mladih dolazi sa teškim zdravstvenim problemima na odvikavanje.

- Mladi danas lako ulaze u svet droge. Marihuana je trenutno najveći problem iako ljudi misle da ona nije teška droga. Naprotiv, ona je pre nekoliko godina izgubila status lake droge zato što izaziva posledice opasne po psihičko zdravlje. Mnogima je otvorila vrata pakla i omogućila ulazak u ostale supstance. Ono što zabrinjava jeste da u poslednje vreme često dolaze pacijenti od 16 do 20 godina koji imaju ozbiljne probleme u vidu paranoidne šizofrenije, psihoze i stanja koja nekada mogu da budu nepovratna - kaže i dodaje da marihuana i kokain baš izazivaju takva stanja - Nažalost, živimo u takvom vremenu da je sve više novih sintetičkih droga na tržištu za koje ni ne znamo kakav efekat izazivaju, a uglavnom razaraju psihu i telo.

Mladi nisu svesni posledica droge, a sve lakše počinju da ih koriste zbog negativnih uticaja iz sveta muzike i filmova.

- Uglavnom dolaze zbog problema sa marihuanom - sve su mlađi i sa sve gorim zdravstvenim problemima. Mešaju sve i svašta. I mi čak prvi put čuli za neke droge.

Pacijenti dolaze sa Balkana i iz svih zemalja sveta zbog kompleksnog lečenja koje pristupa i psihičkom i fizičkom zdravlju.

- Ne završava se lečenje time što su bili u klinici i izašli napolje. Mi ostajemo u kontaktu i po par godina sa pacijentima, a oni dolaze na kontrole. Trudimo se da uvek budemo podrška i da mogu da računaju na nas - zaključuje psiholog Živka Rangelov u razgovoru za "Telegraf".

(Tara Tomović/Telegraf.rs)