Koje namirnice nikada ne treba kombinovati jer će vam ozbiljno narušiti zdravlje
Pretražujući Internet verovatno ste do sada naišli na informacije koje ukazuju na to da određene kombinacije hrane mogu da izazovu niz opasnih stanja kao što je dijabetes ili artritis.
Međutim, ponekad je na Internetu previše informacija. Ako ste zaista pokušali da pratite svaki savet koji ste našli, verovatno ste do sada izgubili živce u pokušajima da napravite idealne obroke. Drugi problem je što sve informacije nisu tačne. Jedne se zasnivaju na verovanjima, a druge imaju naučnu osnovu.
Otkrivamo koje namirnice zaista ne treba kombinovati, šta je mit, a šta istina.
Ispijanje hladne vode dok jedemo
Verovanje: Teorija kaže da pijenje hladne vode neposredno pre, za vreme ili nakon obroka izaziva pojavu da hrana očvrsne u želucu. Na kraju krajeva, masti očvrsnu ako su izložene hladnim temperaturama. Druga teorija tvrdi da pijenje vode sa hranom razređuje želudačnu kiselinu i na taj način smanjuje sposobnost želudačne kiseline da svari obrok.
Realnost: Ono što ova ideja ne uzima u obzir je da su naša tela iznutra topla. Hladna voda ne ostaje hladna dugo nakon konzumiranja već se brzo zagreva do telesne temperature. I dok hladna voda može da nam pomogne u sprečavanju pregrejavanja kada smo predugo na suncu, nije dovoljno hladna da bi stegla masnoću i otežala varenje, navodi Health & Human Research.
Krastavac i paradajz
Verovanje: Kako se krastavac i paradajz vare u različito vreme, njihova zajednička konzumacija može da uzrokuje mučninu, nadimanje i podrigivanje. Osim toga, krastavac sadrži i enzim koji uništava vitamin C u paradajzu i zato je salata, za koju ste mislili da je zdrava, zapravo izvor problema.
Realnost: Istina je da krastavac sadrži enzim koji uništava vitamin C ali, sve dok jedete dobro izbalansiranu hranu na dnevnom nivou i imate druge izvore vitamina C, ovo nema efekta na vas. Dodavanjem samo malo sirćeta u ovu kombinaciju poništava efekte enzima. Kako se salate uglavnom prelivaju sirćetom zaista ne treba da brinete zbog ove priče.
Što se tiče drugog navoda, krastavac i paradajz se vare u različito vreme ali je razlika jako mala i nije dovoljna da stvori bilo kakve probleme koje ćete jasno primetiti, osim ako niste osetljivi na jednu od ovih namirnica (ili obe).
Pivo i kikiriki
Verovanje: Posebno pivo, kao i slana hrana kao što su orašasti plodovi izazivaju dehidraciju, a ako ih kombinujete to će uzrokovati kritično "izvlačenje" vode iz tela. Možete da budete toliko žedni da na kraju popijete previše piva u pokušaju da ne dehidrirate.
Realnost: Ima trunke istine. Vlasnici barova obično poslužuju slanu hranu uz pivo jer znaju da će vas to naterati da popijete više. Osim toga, so može malo da priguši gorčinu piva što ga čini lakšim za ispijanje. Sa druge strane pivo poboljšava ukus slane hrane zbog čega i imamo želju da je konzumiramo dok pijemo pivo.
Međutim, pivo je diuretik i kao takvo uzrokuje da naše telo izlučuje više natrijuma u urinu. Nije verovatno da će slani zalogaji doprineti alarmantnoj dehidraciji, ali alkohol može. Osim toga, od alkohola možete doživeti mamurluk i zato kada ga pijete trebalo bi da popijete isto toliko čaša vode koliko i alkohola.
Meso i testenina
Verovanje: Proteini i ugljeni hidrati se različito vare i organizam to ne može da podnese. Ugljeni hidrati počinju da se razgrađuju pljuvačkom i proces se nastavlja u želucu i crevima, dok blančevine zapravo ne počinju da se vare sve dok ne dođu do želuca.
Realnost: Iako se različita hrana vari na različit način, organizam većine ljudi može sa tim u potpunosti da se nosi. Ljudi su evoluirali jedući razne belančevine, ugljene hidrate i masti, tako da je u stvarnosti naše telo sposobno da obrađuje ovu kombinaciju hrane. Ukoliko ne osetite probleme sa varenjem nemojte da brinete zbog ovoga.
Voće u obroku ili posle obroka
Verovanje: Još jedna priča na temu "različitih vremena varenja" sugeriše da je konzumacija voća uz ili nakon obroka opasna jer se voće veoma lako vari i već fermentiše u želucu, dok druga hrana čeka da bude svarena.
Realnost: Šećer u voću se vari prilično brzo, ali voće ima i vlakna koja usporavaju apsorpciju tog šećera u krvotok, što je zapravo jedan vid samoregulacije koja sprečava naglo povećanje nivoa šećera u krvi. Voće ni u kom slučaju ne ostaje u našem želucu dovoljno dugo da fermentiše. Zapravo, želudac je toliko kiseo da fermentacija baš i nije izvodljiva.
Raznolikost svih ovih dijetalnih saveta je zapravo zato što sva tela nisu ista i najbolje je da jednostavno verujete svom organizmu. Ono je dizajnirano da vari različite vrste hrane u kombinaciji jednih sa drugima. Izbegavajte beskorisnu hranu, poštujte signale koje vam šalje vaše telo i nemojte brinuti da li će bilo koja posebna kombinacija hrane da vam uništi zdravlje.
Video: Volite topljeni sir u listićima? Mi smo ga zapalili, a vi ćete se zgaditi
T.T.
Video: Etnografski muzej obeležio deset godina krsne slave na Uneskovoj listi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mane
Hahahah
Podelite komentar