Hajde, iskreno: Da li hipnoza stvarno deluje?

Kako je hipnoza prikazana u pop-kulturi?

Možda se sećate scene iz Džordan Pilovog filma „Get Out“ iz 2017. godine gde Krisa, glavnog junaka hipnotiše majka njegove devojke. Sve što je ona uradila da bi ga odvela u stanje bez svesti bilo je vrtenje kašičicom po ivici šoljice za čaj. Hipnoza ga je međutim, izlečila od loše navike – pušenja.

Preporučujemo

U našoj viziji hipnoze, ona praktično čini čuda. U priči Edgara Alan Poa napisanoj 1880. godine, za koju se smatra da je, iako fikcija, bazirana na stvarnoj medicinskoj studiji, hipnotizer održava umiruću osobu u životu zahvaljujući hipnozi. U nešto skorijim primerima, filmski zapleti u kojima se obrađuje hipnoza variraju od užasavajućih poput onog iz filma "Isterivač đavola", pa do urnebesnih, poput "Zulendera", gde je glavni junak uz pomoć hipnoze programiran da izvrši atentat na premijera na modnoj reviji.

Mitovi nasuprot činjenica

Da li je hipnoza zaista izvodljiva? Možete li nekog prevesti u stanje svesti u kojem će uraditi stvari koje inače ne bi uradio? Nauka kaže sledeće:

• Hipnoza je fenomen koji se dešava u mozgu.
• To je koristan vid terapije kojom se smanjuje stres i bol, ali uz opasnost da se ožive potisnuta sećanja.
• Hipnoza nije „ispiranje mozga“ i ne možete biti naterani da radite stvari koje su u potpunosti protiv vaše volje.
• Neki ljudi su podložniji hipnozi od drugih na šta utiču i vaša iskustva iz ranog detinjstva.

Vesti sa naslovne

Da li je hipnoza realna?

Za početak, treba definisati šta podrazumevamo pod hipnozom. To je stanje svesti u kojem:

• je vaša pažnja izrazito fokusirana,
• vaša svest je izmeštena iz stvarnog okruženja,
• veoma ste podložni sugestijama,
• spremni ste više nego obično da sledite uputstva.

S druge strane, hipnoza nije:

• spavanje,
• „ispiranje mozga“ kojim se trajno menjaju vaša uverenja i ličnost,
• način da vaša svest dospe u na neko drugo mesto izvan vašeg bića,
• potpuna amnezija ili način da se obriše vaša memorija,
• stanje u kojem imate nadljudske moći.

Drugim rečima, hipnoza vam ne pruža ništa što vi već nemate niti vam bilo šta postojeće oduzima. Ovo stanje u vezi je sa stvarnim promenama u mozgu. Quick And Dirty Tips kaže da su istraživači identifikovali tri moždane aktivnosti koje su aktivirane tokom hipnoze i sve imaju nešto zajedničko sa pažnjom.

Na primer, snimanje mozga magnetnom rezonancom tokom hipnoze pokazuje da su neke aktivnosti gornjeg prednjeg dela korteksa potpuno izostale. To je deo mozga zadužen za kontrolu pažnje i naročito za oprezno sortiranje na šta ćemo u datoj situaciji obartiti pažnju, a na šta ne.

Činjenica da je ova regija mozga praktično neaktivna tokom hipnoze znači da mozak ne traži druge alternative na koje bi usmerio našu pažnju, već svu pažnju usmerava na ono čemu smo u tim trenucima podvrgnuti. Mozak stvara sliku o hipnozi kao o nečemu drugačijem od svakodnevnih aktivnosti, drugačijem od spavanja, odmaranja, itd.

Dakle, odgovor na pitanje sa početka je da, hipnoza je realna pojava.

foto: pixabay.com

Da li se hipnoza može upotrebiti u korisne svrhe?

Medicinska hipnoza se koristi u terapeutske svhe za različite namene, od toga da se pacijentima umanji bol i ublaži napetost do toga da se umanje sporedni neželjeni efekti nekih medicinskih tretmana.

Primera radi, istraživanja su pokazala da hipnoza može da ublaži bol, zamor, emotivnu rastrojenost žena podvrgnutih post-operativnom tretmanu raka grudi. Takođe, zabeleženo je da pomaže onima koji pate od hroničnih migrena, kao i kod raznih crevnih oboljenja.

Ipak, hipnoterapija nije svemoguća i ne može se primeniti u svim situacijama. Rezultati su izostali kada je u pitanju smanjenje bola prilikom porođaja. Međutim, dobra stvar je da ova terapije ne dovodi do neželjenih efekata, te je iz tog razloga široko rasprostranjena kao dopunska terapija i dodatak osnovnim tretmanima.

U rešavanju psiholoških problema, hipnoza beleži manje impresivne rezultate. Kod lečenja raznih oblika trauma, hipnoza se pokazala čak i kao štetna jer može dovesti do stvaranja lažnih sećanja.

Zaključak je da hipnoza može biti korisna kao sredstvo da se ublaži stres i bol trenutno ali se na nju ne možemo osloniti kada su u pitanju psihološki problemi.

Da li me hipnoza može navesti da uradim stvari koje inače ne bih uradio?

Mnogi eksperti se slažu u tome da neko ko ne želi da bude hipnotisan, ne može biti hipnotisan protiv svoje volje. Iz razloga što to nije „ispiranje mozga“ već stanje hiper-fokusiranosti, malo je verovatno da bi vas hipnotizer mogao naterati da uradite nešto što iskače iz kruga normalnog i uobičajenog ponašanja, čak i ako spadate u kategoriju sugestibilnih osoba.

Da li su neki ljudi podložniji hipnozi od drugih?

Da, asocijalni ljudi su podložniji hipnozi od ljudi koji pate od drugih vrsta poremećaja, kao i od ljudi bez ikakvih poremećaja. Objašnjenje leži u tome da ovi karakteri i inače često bivaju u stanjima u kojima su odvojeni od neposrednog okruženja i od sebe samih, kao i da često imaju višestruke identitete, te im iskustvo hipnoze dođe kao uobičajeno stanje. Takođe, ljudi skloni fantaziranju i mesečarenju spadaju u kategorije podložne hipnozi.

(T.T.)