Evo zašto je odgovor na stres važniji od samog stresa: Kako vi reagujete na njega?

Kortizol, poznatiji kao hormon stresa, oslobađa se onog trenutka kada doživimo manje ili više neprijatnu situaciju. Kako ćemo reagovati zavisi od našeg biološkog sistema, vaspitanja i navika, ali ako niste te sreće da prirodno dobro "plivate" u stresu, onda sledite neke proverene metode.

U Americi je nastao izraz "fight-or-flight" koji označava odgovor na stres, odnosno našu sposobnost da odreagujemo brzo u pretećim situacijama. Ukratko, postoje ljudi koji mentalnim naporima prevazilaze prepreke i oni koji "beže na sigurno". Danas, dokazano je, najčešće reagujemo stresno na posao, porodicu i gužvu u saobraćaju.

Preporučujemo

Ako primetite da se neko stalno smeje i šali, verovatno odmah pomislite da je njemu sve lako u životu, međutim, činjenica je da niko ne živi bez stresa, čak ni oni koji imaju mnogo novca, siguran posao, porodičnu oazu. Tokom godina, naučnici su utvrdili, ne samo zašto i kako se dešava stres, već i na koji način utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje. Ako ste naprasno postali depresivni, anksiozni ili skloni porocima, moguće je da ste "žrtva" hroničnog stresa.

Autorka tema o podnošljivosti stresa, Paula Dejvis-Lak, ističe 5 osnovnih reakcija ljudi na stres, i ovo vam može pomoći da negde prepoznate sebe i odredite na čemu bi trebalo da poradite.

Postoje situacije zaleđenosti i paralize, kada smo preplavljeni negativnim emocijama, zatim fajterski odgovor na stres kada postajemo agresivni i snažno branimo lični integritet. Česta reakcija na stres je i kada "letimo iznad situacije", odnosno želimo da pobegnemo od problema i realnosti, a psiholozi prepoznaju još dve kategorije: stres kao izazov, kada ljudi žele da se bore sa poteškoćama i savladaju ih uspešno, i stres kao okidač za jačanje međuljudskih veza - javlja se kada želimo nekome da se požalimo, da nas neko razume i pomogne nam, što zapravo na kraju i utiče pozitivno na nas.

Najčešće aktivnosti koje primenjujemo u stresnom periodu jesu vežbe relaksacije i uživanje u bliskom društvu, u poznatom prostoru koje asocira na komfor. To i jesu načini da izbalansiramo svoj život, ali šta je sa onim vremenom koje neminovno provodimo u, za nas, stresnom ambijentu? Za početak, budite sami sebi kritičar. Stavite na papir sve što vas u tom trenutku muči i da li je sve tako crno kakvim ga doživljavate?

Foto: Pixabay.com

Da li je saobraćajna gužva zaista razlog za nerviranje i šta da učinite da vam bude lakše u tom trenutku? Pokretanje pitanja zahvalnosti ovde dobija na značaju, jer kada saberete u glavi sve važne stvari na kojima ste zahvalni, drugačije ćete gledati na neke bezazlene situacije poput gužve. Podsećajte sebe šta je zaista bitno. Ako vam je mrzak posao koji radite, dok ne nađete nešto bolje, podsetite sebe da od tog posla živite i pružate sebi brojna zadovoljstva, ali i da njime rešavate egzistencijalna životna pitanja.

Na stres u određenim situacijama bolje reaguju ljudi sa jačom mentalnom snagom, ali to ne znači da se neke neprijatnosti ne "skupljaju" nesvesno u njima. Važno je i da ljudi koji svakodnevno prevazilaze uspešno sve prepreke, povremeno daju sebi oduška i ne tretiraju sebe kao mašine. Univerzalna pravila za lakše prihvatanje stresa povezana su i sa dobrom ishranom, ranim buđenjem, postavljanjem granica, pravljenjem organizacije i postavljanjem prioriteta, vežbanjem, provođenjem vremena na vazduhu, interakcijom sa porodicom i prijateljima, upražnjavanjem hobija.

Umesto da postavljate sebi pitanje kako da izbegnete stres, fokusirajte se na to kako da pomognete sebi da se nosite sa stresom, jer je u današnje vreme ovaj fenomen nemoguće zaobići. Pre svega, zato što postoji mnogo situacija na koje ne možete da utičete, a koje će se neminovno dešavati. Sa druge strane, postoje obaveze koje su jednostavno deo svačijeg života, poput odlaska u vrtić od malih nogu, pa do odlaska na posao, kao i sve one aktivnosti bez kojih možemo, ali kojih se ne odričemo kao što je planiranje svadbe, putovanja, stvaranje porodice...

Pametno upravljanje neprijatnim situacijama donosi dugoročno dobre rezultate, dok je izbegavanje stresa samo kratkotrajna prečica.

(Telegraf.rs)