Kada pijete antibiotike, mislite na (vašu) crevnu floru

  • 2

Dobri podstanari u našem digestivnom traktu

U digestivnom traktu čoveka živi skoro 500 različitih vrsta bakterija. Sve one čine našu crevnu mikrofloru. Ukupno ih je 10 puta više od svih telesnih ćelija koje grade organizam. Slobodno možemo reći da u sebi nosimo jedan zaseban ekosistem koji funkcioniše po nekim svojim pravilima, ali sa kojim smo u neraskidivoj vezi i koji u značajnoj meri utiče na naše zdravlje.

Bakterije koje normalno nosimo u svojim crevima su uglavnom prijateljske i organizam ih prepoznaje kao svoje. Zovemo ih još i probiotskim bakterijama, od grčkih reči Pro – za i Bios – život, dakle neophodne „za život“. Stičemo ih na samom rođenju i uzimamo od majke kao nešto dragoceno. Njihova osnovna uloga je protektivna i one su prva linija odbrane kada neka patogena bakterija ili virus,izazivači bolesti,  dospeju u organizam. Druga uloga im je imunološka.  Ako znamo da je 70% našeg imuniteta locirano u crevima zaključujemo da postoji korelacija između naših dobrih „podstanara“ i pravilnog razvoja i jačanja imuniteta celog organizma. I na kraju, treća uloga probiotskih bakterija je metabolička jer one učestvuju u varenju i apsorpciji brojnih hranljivih materija.

Antibiotici značajno narušavaju crevnu floru

Crevna mikroflora je veoma podložna spoljnim uticajima i njen kvalitativni i kvantitativni sastav može znatno da varira u zavisnosti od vrste namirnica koje dominiraju u ishrani, opšteg stanja organizma, uzrasta, infekcija, hroničnih bolesti i uzimanja različitih lekova, naročito antibiotika.

Antibiotici su grupa lekova čije je otkriće jedno od najvećih dostignuća medicine i čijom primenom su spašeni milioni života. Njihova osnovna uloga je uništavanje patogenih bakterija u organizmu koji su izazvali infekciju. Razvoj novih generacija antibiotika išao je uglavnom u pravcu dobijanja lekova sa širim spektrom delovanja (protiv više vrsta bakterija) i komfornijom primenom. Nažalost, gotovo da ne postoji antibiotik koji štedi prijateljske bakterije koje nosimo u crevima.

Antibiotici neselektivno uništavaju kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije u našim crevima. To dovodi do narušavanja efekta barijere, slabljenja imuniteta i promene ravnoteže u digestivnom traktu. Čestom i dugotrajnom primenom antibiotika povećava se mogućnost pojave rezistentnih bakterija (bakterija otpornih na antibiotike) u crevima. U stanju oslabljenog imuniteta te rezistentne bakterije često izazivaju nove infekcije koje mogu dovesti do ozbiljnih poremećaja (dijareje, bolovi u stomaku, ozbiljni kolitisi). Što je korišćeni antibiotik šireg spektra delovanja (ampicilin, amoksicilin, cefalosporini) to je veći rizik za nastanak dijareje. Statistika kaže da čak do 35% pacijenata dobije dijareju uzrokovanu antibioticima. U najvećem su riziku mlađi od 7 i stariji od 65 godina.

Kako sprečiti pojavu dijareje uzrokovane antibioticima?

Jedini način da sprečimo disbalans crevne flore nastao uzimanjem antibiotika i posledično nastajanje dijareje, jeste uzimanje dodatnih količina probiotskih bakterija. Ukoliko ih unesemo u odgovarajućem broju one će neutralisati efekte patogenih sojeva u crevima i omogućiti ponovno uspostavljanje zaštitne barijere. Prilikom odabira probiotskih preparata treba imati na umu da efikasnost zavisi od probiotskih sojeva koji se u njima nalaze. U našim apotekama se može naći dijetetski preparat Probiotic® Forte koji u svom sastavu sadrži kombinaciju probiotske gljivice Saccharomyces boulardii i probiotskih bakterija (laktobacili i bifidobakterije). Preparat je nastao kao rezultat brojnih istraživanja koja su dokazala da je upravo ova kombinacija superiorna u sprečavanju dijareja uzrokovanih antibioticima i ublažavanju postojećih simptoma.

Kako deluje Probiotic® Forte?

Zahvaljujući svom sastavu, Probiotic® Forte pruža dvostruku podršku crevnoj flori. Prva linija odbrane je probiotska gljivica S. boulardii koja deluje u lumenu creva i ima fantastičnu osobinu da za svoju površinu vezuje patogene bakterije i njihove toksine i na taj način pospešuje njihovo izbacivanje iz organizma. Ova probiotska gljivica deluje na najčešće uzročnike dijareja izazvanih antibioticima kao što su Escherichia coli i Clostridium difficile, a sama je potpuno rezistentna na antibiotike, što je od ključnog značaja za efikasnost preparata.

Drugu liniju odbrane u Probiotic®-u Forte predstavljaju probiotske bakterije – laktobacili i bifidobakterije. Oni su normalni stanovnici naše crevne flore koji vezivanjem za crevni epitel obnavljaju barijeru narušenu antibioticima. Na taj način sprečavaju prodor patogenih bakterija u organizam i ponovo uspostavljaju sve regulatorne mehanizme da zaustave dijareju i prateće tegobe nastale upotrebom antibiotika.

Umesto zaključka...

Ne zaboravite da dokle god postoji ravnoteža u našem digestivnom traktu i dokle god su „loši momci“ u manjini, naše zdravlje je stabilno i dobro čuvano.Ukoliko je vama ili vašem detetu lekar propisao antibiotik, koristite ga isključivo po uputstvu i obnavljajte crevnu floru upotrebom Probiotic-a Forte, jer samo je jedan dvostruko vredna-Probiotic forte.

(Telegraf.rs/PR)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Bolje rat nego pakt

    16. decembar 2019 | 20:18

    Moje patriotske bakterije su navikle na rakiju, a izdajnicke na viski, zato ja cim ustanem tucem rakiju iz velikog kalibra, pletanke. Patriote poslije obradujem slaninom I bijelim lukom. To ponovim za veceru.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA