Ni njeni roditelji ni deca nisu znali da je slepa čak 40 godina, a onda ju je jedna "greška" odala

Zina Kuper (42) iz Velsa rođena je s Marfanovim sindromom (nasledna bolest vezivnog tkiva koja može uzrokovati oštećenje vida) i ima oslabljen vid od rođenja koji je s godinama postajao sve gori, a sada je slepa. Ipak, niko nije znao za njen problem pa čak ni roditelji sve dok nije napunila 40 godina.

Zina ima četvoro dece, radi kao školski savetnik, diplomirala je, a živi sa gubitkom vida toliko dugo da svoju porodicu prepoznaje po koracima i drugim karakteristikama. Zavarala je sve oko sebe jer niko ne zna kako je slepa, čak ni njeni roditelji nisu znali za ozbiljnost situacije dok im nije sve priznala.

Preporučujemo

Zapamtila je rutinu svoje porodice, naučila je gde se putevi završavaju, gde su trotoari udubljeni, a svoje učenike prepoznavala je po boji glasa.

- Uvek sam sve planirala. Vodim se brojanjem koraka, pamtim osećaj podloge pod nogama. Kada sam bila mlađa nisam shvatala da sam drugačija. Mislila sam da svi vide druge ljude nejasno i da svi hranu prepoznaju po mirisu, a odeću znaju po šavovima kada je obuku, rekla je.

Kako je odrastala, bilo joj je teže da ljudima oko sebe prizna da zapravo ne vidi.

- Kada je nekome koga poznajete ceo život pravo vreme da kažete da im zapravo nikada niste jasno videli lice? Šta ako se uvrede što im nikada nisam rekla, dodala je Zina.

Tek je pre četiri godine svima otkrila da je slepa i to zbog greške koju je napravila na poslu kada je zamenila dva učenika. Počela je i da pada jer nije bila koncentrisana na brojanje koraka, a onda je shvatila da je vreme da zatraži pomoć. Nabavila je psa vodiča, a sve je priznala i majci.

- Mama se osećala užasno. Nije znala koliko mi je vid loš kada sam bila dete. Nosila sam naočare s velikom dioptrijom pa je mislila da je sve u redu i da vidim. Kako sam odrastala roditeljima nisam rekla za svoj problem jer sam znala da će samo nepotrebno brinuti, priznala je Zina.

- Ne bih htela da imam savršen vid. Moj nedostatak vida je veština. Zbog njega koristim delove mozga koje drugi ljudi ne upotrebljavaju. Mogu da osetim kako je neko raspoložen, da osetitm njihov osmeh. Nikada nisam videla lica svoje dece i ne mogu da sudim o drugima na osnovu izgleda, ali mogu da vidim njihova srca, rekla je.

(Telegraf.rs/večernji.hr)