Ruski doktor otkriva zašto narodi Istočne Evrope nikada neće moći da piju kao Francuzi

Glavni specijalista za narkologiju moskovskog Odeljenja za zdravstvo, dr Jevgenij Brijun otkrio je kako tačno alkohol utiče na nas i zašto je reakcija na njega prilično individualna.

Narkolog je podsetio da samo u Rusiji otprilike 30 do 40 odsto smrti muškaraca radne dobi ima veze sa zloupotrebom alkohola.

Preporučujemo

Alkohol lošeg kvaliteta često dovodi do oboljenja koje potom vode u smrt, a čak i male doze tokom meseca (50ml) izazivaju razvoj patoloških procesa u jetri, ističe Jevgenij.

- Najteže od svega je što mi apsolutno ne znamo koliko etanol može naškoditi određenoj osobi, a po koga je potpuno bezopasan. Količina i učestalost upotrebe se razlikuju od osobe do osobe. - kaže on.

Kako objašnjava ruski doktor, etanol se prerađuje u organizmu od 3 dana do 3 nedelje. Svaki novi unos alkohola je još jedan sloj koji nije prerađen, pa se javlja dodatna intoksikacija. Štaviše, sami toksini pri unosu nisu toliko štetni koliko ono što proizvodi tokom raspada. Glavni od njih je otrov acetaldehid, koji je odgovoran za osećaj anksioznosti, nelagodnosti, nesigurnosti, pa i za psihozu.

- Zato uvek kažem da osoba treba da popije jako malu dozu alkohola samo jednom mesečno.

Istočna Evropa ne podnosi alkohol kao Francuzi

Komentarišući tzv. "francuski paradoks", odnosno činjenicu da Francuzi piju vino svaki dan i imaju za trećinu manje obolelih od kardiovaskularnih i onkoloških bolesti od ostatka EU, narkolog primećuje da Istočnoevropljani, među kojima su i Rusi, nisu Francuzi.

- Postoje ljudi koji ne proizvode određene enzime neophodne za razgradnju alkohola. Takvi ljudi uopšte ne bi trebalo da piju. - upozorio je još jednom dr Jevgenij Brijun.

Ističe da mali narodi sa Dalekog Istoka i iz Sibira imaju vrlo malo ovih enzima zbog čega je alkohol za njih otrov.

Objasnio je i da je proces oksidacije alkohola u ljudskom telu izuzetno komplikovan. Kada etanol uđe u krvotok, izlučuje se enzim dehidrogenaza koji se dalje razgrađuje do acetaldehida i ketona. Nakon toga se proizvodi drugi enzim koji pospešuje razgradnju acetaldehida u sirćetnu kiselinu i vodu. Ako se ovaj drugi enzim ne izlučuje ili se vrlo malo izlučuje, koncentracija acetaldehida u krvi dostiže kritične nivoe i čovek doživljava jake nelagode.

(T.T./Telegraf.rs)