Prehlada iz sata u sat: Šta morate da uradite u prva 2 sata, a šta posle 10. da biste se izlečili

Statistike kažu da većina nas se prehladi jednom do tri puta tokom godine, najčešće na jesen i zimu. I taman kad pomislite da ste savladali gradivo i iz iskustva naučili kako da se brže i bezbolnije izborite sa bolešću, virusi mutiraju i uobičajeni "lekovi" ne pomažu.

Nedavno je objavljeno da su naučnici na tragu otkrivanja leka za prehladu, ali za sada se ovo oboljenje još uvek leči tradicionalnim načinima. Ono što može da pomogne, bez obzira na to da li se susrećete s nekim mutiranim virusom ili "starim" jeste bolje upoznavanje sa "neprijateljem". Razumevanje načina na koji se virusi šire može biti najvažniji faktor u zastavljanju prehlade.

Ono što pouzdano zna jeste da su prva 24 sata presudna. Tada se infekcija javlja i počinje da se širi uz pojavu prvih simptoma. Profesor Džon Okforda, virolog sa londonskog Univerziteta Kraljica Meri objasnio je šta se dešava u prva 24 sata kada nas "ščepa" prehlada i šta možemo da učinimo da ublažimo simptome i zaustavimo bolest.

U prvim minutima

Ukoliko se nalazite u blizini prehlađene osobe koja neprestano kija, morate biti pripremljeni na loše vesti - i vi ćete se najverovatnije razboleti. Prilikom jednog kijanja rasprši se na stotine miliona virusnih čestica poznatih kao virioni - od kojih svaka može da izazove prehladu. I mada naš organizam reaguje tako što diže imunološki štit i proizvodi više belih krvnih zrnaca, kada smo preumorni, pod stresom ili nam je imunitet slabiji od "normalnog", mnogo teže se borimo protiv virusa.

ŠTA RADITI: Redovno perite ruke sapunom i vodom. Izbegavajte trljanje očiju rukama jer to može preneti infekciju.

Prva 2 sata

Sada se već razvijaju prvi simptomi - suvoća nosa i iritacija, do čega dolazi jer se epitelni sloj počne razgrađivati. Virusi prehlade ruše i oslabljuju nepropusnu barijeru proizvodeći hemikalije koje prolaze kroz "proreze" između epitelnih ćelija

ŠTA RADITI: Lekovi za zaustavljanje prehlade, a koji se izdaju bez recepta (dakle, nisu antibiotici), mogu pomoći vašem telu da zaustavi prehladu u ovoj ranoj fazi. Studije kažu da ovi medikamenti smanjuju neprijatne simptome poput kijavice i sekreta iz nosa za 50%.

Od 2. do 9. sata

Oni virusi koji su uspeli da prevaziđu prirodnu odbranu tela počeće da se infiltriraju u epitelne ćelije i razmnožavaju. Jedna zaražena ćelija postaje fabrika virusa i može stvoriti milione virusa u roku od deset sati. Ovaj stadijum se manifestuje umorom i malaksalošću.

ŠTA RADITI: U ovoj fazi je najvažnije mirovanje. Skuvajte čaj i prilezite, dozvolite telu da prikupi energiju.

10. sat

Simptomi su sada sve ozbiljniji. Virus ulazi u nazalne ćelije, koje reaguju proizvodnjom histamina i leukotrijena. U roku od nekoliko sati, u pokušaju da izbace virus, ove hemikalije iritiraju i zapaljuju sluznicu nosa, izazivajući kijnje. Ostatak imunog sistema takođe pojačava odbranu - povećava se proizvodnja belih krvnih zrnaca, a limfni čvorovi postaju otečeni i bolni na dodir.

ŠTA RADITI: Primenom toplih obloga možete olakšati simptome. Čistu pamučnu krpu umočite u vruću vodu i iscediti. Pomaže i lek protiv bolova poput ibuprofena.

11. sat

Virus se sada kreće krvotokom počevši da ometa način rada ćelija i stvara simptome poput bolova u mišićima i pojačano stavranje sekreta u nosu.

ŠTA RADITI: Ne duvati nos previše snažno, kako biste izbegli pojavu infekcije kanala koji povezuje gornji deo grla, nosnu šupljinu i uši.

12. sat

Kašalj nastaje kada sitne nervne ćelije na sluznici disajnih puteva - poznate kao receptori za iritaciju pluća - postanu preosetljive na prekomernu sluz. One šalju poruke mozgu preko vagusnog nerva u grudnom košu, koji zauzvrat naređuje dijafragmi i interkostalnim mišićima između rebara da se grče i stežu, izazivajući eksplozivni kašalj.

ŠTA RADITI: Topli napitak, poput čaja sa medom i limunom, odmah će olakšati grlobolju i kašalj. Grgoljenje slane vode može pomoći da se ublaže simptomi grlobolje i smanji upalu.

15. sat

Kako se sluz razvija, kašalj i kijanje se pojačavaju. Sluz nadražuje, ali i blokira disajne puteve, pa moramo da dišemo kroz kašalj. objašnjava profesor Okford. U ovoj fazi se javlja i povišena telesna temperatura.

ŠTA RADITI: Uzimati lekove protiv kašlja koji sadrže supstance za razgradnju sluzi i ibuprofen za snižavanje temperature.

18. sat

Dehidratacija izazvana proizvodnjom sluzi i povišena telesna temperatura (kad smo bolesni, hipotalamus u mozgu podiže temperaturu koja ima zadatak da ubije viruse) može dovesti do promuklosti, suvoće usana i jezika, kao i glavobolje.

ŠTA RADITI: Američka studija iz 2000. otkrila je da pileća supa ima protivupalno dejstvo i daje telu elektrolite koji su neophodni kod dehidratacije.

24. sat i plus

Vema mali broj ljudi će posle 24. sata nastaviti da razvija ozbiljnije probleme. Statistike pokazuju da tek 1 u 100 osoba će dobiti ozbiljniju sekundarnu bakterijsku infekciju u plućima koja može uzrokovati upalu pluća. Skupljanje sluzi u sinusima može prouzrokovati bakterijsku infekciju srednjeg uha ili sinuzitis. Kod većine, međutim, simptomi prehlade dostižu vrhunac u roku od tri dana. Nakon toga, naš muni sistema uništava virise, ali zajedno i sa milionima belih krvnih zrnaca. Ovo je verovatno razlog zbog čega sluz postaje gušća i poprima zelenkastu nijansu, ali to je obično i znak da počinjete da se osećate bolje.

(Telegraf.rs)