Da li vitamini i suplementi uopšte pomažu našem zdravlju ili samo bespotrebno "bacamo" pare?

Počela je sezona gripa, a kako bismo li se od njega zaštitili, većina nas se obilato "kljuka" vitaminima i raznoraznim dodacima ishrani. A da li nam oni zaista pomažu?

Da li se uopšte isplati da kupujemo vitamine i  suplemente koji bi trebalo da spreče određene bolesti? Da li tako pomažemo ili štetimo zdravlju, ili pak uopšte ne utičemo na njega?

Preporučujemo

Istina, ako malo bolje razmislimo, umeli smo da se razbolimo i pored brojnih preparata za jačanja imuniteta koje smo uzimali preventivno. A isto tako dešavalo se i da nas usred epidemije, grip mimoiđe... Koliko smo sve više "navučeni" na vitamine i suplemente pokazuju i statistike koje kažu da godišnji rast prodaje ovih proizvoda kreće između 5% i 7%, od čega vitamina C (koji se najčešće uzima kao preventiva prehladi) čak 13%.

Istina je da mnogi veruju da će im vitamini i minerali koji se nalaze u ovim dodacima ishrani produžiti život ili sprečiti nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Foto: Profimedia

Ipak, naučnici tvrde da uzimanjem vitamina i minerala na svoju ruku možemo ozbiljno ugroziti zdravlje. Na primer, desetogodišnja studija koja je sprovedena na 30.000 ispitanika, pokazala je da se dodavanjem visokih doza kalcijuma (1000 mg ili više dnevno) iz suplemenata (ali ne i iz hrane) povećava rizik smrtnosti od raka.

Da li je potrebno uzimati suplemente? 

Većina dodataka ishrani sadrži vitamine, minerale, biljne dodatke, vlakna, glukozamin i sl.  U slučaju nedostatka pojedinog vitamina i minerala, suplementi mogu zadovoljiti potrebe, ali najbolji način da osiguramo dovoljnu količinu neophodnih nutrijenata jeste hrana.

Naše telo bolje apsorbuje i koristi vitamine i hranjive materije iz prehrambenih izvora, nego iz suplemenata. Zašto? Zato što hranjivi sastojci u hrani imaju sinergijski efekt, pa nutrijenti jedni drugima pomažu u boljoj apsorpciji, za razliku od suplemenata.

Tako, na primer, pomorandža ima dosta vitamina C, beta-karotena, kalcijuma i drugih hranjivih materija. Ti spojevi pomažu jedan drugome da bi bili delotvorniji. Hrana poput integralnih žitarica, mahunarki, orašastih plodova, voća i povrća sadrži vlakna koja imaju povoljan uticaj na zdravlje. Kao deo pravilne ishrane mogu da pomognu u sprečavanju nekih bolesti, poput šećerne bolesti tipa 2 i bolesti srca, ali i da spreče opstipaciju. Na primer, voće i povrće sadrže određene materije - fitokemikalije, koje pomažu u zaštiti protiv raka, srčanih bolesti, šećerne bolesti i visokog krvnog pritiska.

Foto-ilustracija: Foter/ Ennor

Kad se sve ovo uzme u obzir, jasno je što većina stručnjaka daje prednost hrani u odmosu na suplemente. Suplementima se pribegava samo kad postoje dokazi o nedostatku određenog nutrijenta, a što se otkriva analizom krvi.

Ono što je veoma bitno napomenuti jeste da ne postoji dovoljno dokaza koji ukazuju na to da upotreba suplemenata može da napravi bitnu promenu u organizmu i spreči smrtni ishod kod teških oboljenja kao što su kardiovaskularne bolesti i kancer.

U kojim slučajevima se preporučuju dodaci ishrani?

Nekim pojedincima, uključujući starije odrasle osobe, vegetarijance i vegane, kao i trudnice ili dojilje, mogu biti potrebne veće količine određenih vitamina ili minerala. Evo kome se sve preporučuju dijetetski dodaci:

* Osobama koje konzumiraju manje od 1500 kcal na dan

* Veganima ili vegetarijancima koji jedu samo određenu vrstu hrane

* Osobama koji ne jedu dovoljno ribe (bar dva puta nedeljno)

Foto-ilustracija: Profimedia/Oredia

* Ženama koje imaju teška krvarenja za vreme menstruacije

* Kod zdravstvenih stanja koja utiču na telo tako da ne apsorbuje dovoljno hranjivih materija, kao što su hronični proliv, alergije na hranu, netolerancija na neku hranu ili bolesti jetre, žučni, creva i pankreasa

* Osobama koje su imale operaciju probavnog trakta i nisu u stanju da vare i pravilno apsorbuju hranjive materije

* Osobama koje se bave intenzivno nekim sportom ili su profesionalni sportisti, a ne jedu svu vrstu hrane

(Telegraf.rs)