Šta morate da uradite ako je boja vašeg urina previše tamna?

Očigledno da ma šta govorili i pisali, ljudima nije lako da shvate značaj posmatranja osnovnih parametara zdravlja koji su im dostupni i ne zahtevaju nikakvu dodatnu analizu osim razumevanja.  Iako smo dehidraciju proučili kroz različita istraživanja, koju su krunisana doktoratom dr Milice Vukašnović Vesić, pa čak i učestvovali u stvaranju sportskog pića Hydrostar, koji proizvodi Esensa, čini se da smo uspeli da delimično animiramo samo sportsku javnost. Očigledno da nedostaje vidljivija akcija prema široj javnosti.

Primeri na koje sam naišao u poslednjih mesec dana pokazuju da jedino direktno informisanja i podsećanje ljudi možda može da promeni situaciju. Tako sam u fudbalskom klubu Lil, Francuska i na aerodromu Kupang, Indoneziji našao iste dijagrame boje urina nalepljenih na zid toaleta.

Preporučujemo

Prof. dr Nenad Dikić

Očigledno da se neko odlučio da ukaže i fudbalerima i običnim ljudima koliko je važno da se prati boja urina. Kod sportista je to očigledno i toliko važno da jedan od nutricionista fudbalskog kluba Lil jednom nedeljno meri specifičnu težinu urina na refraktometru. S druge strane, možda je više nego razumljivo  da se u Indoneziji gde su prosečne temperature između 27 i 33 stepeni, vodi kampanja o pravilnoj hidraciji, jer može bitno da utiče na zdravlje i kvalitet života stanovništva.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Postavlja se zaista pitanje zašto se ovom problemu generalno ne posvećuje više pažnje i u drugim zemljama i zašto ne postoje odgovarajuće kampanje koje bi edukovale stanovništvo. Dobra hidracija se po mnogima podrazumeva, a ono što smo mi naučili je da ljudi jednostavno ne piju dovoljno vode i da dolazi do različitih stepena dehidracije. Problem je što blagu dehidraciju (gubitak 1 – 2% telesne težine) nije lako prepoznati, jer se manifestuju umorom, povremenim glavoboljama ili padom kognitivnih sposobnosti, što se često prepisuje različitim stanjima, a najmanje dehidraciji. Tek kada dođe do poremećaja funkcije kardiovaskularnog sistema ili bubrega i mišićnih grčeva, počinje da se ozbiljnije priča o dehidraciji. Međutim, tada je već izgubljeno oko 4% telesne težine, što ako se nastavi i dođe do 6% može da dovede i do smrti. Očigledno je kaskada problema koja se može promeniti jednostavnim unosom tečnosti, a pre svega vode. A oni koji piju tek kada su žedni važno je da znaju da su tada već dehidrirani.

Prof. dr Nenad Dikić

Savet je da kontrolišite boju urina dok mokrite i da vam suviše tamna boja bude znak da je neophodno da pijete više vode. Naravno ni kristalno bistra boja urina nije dobra jer znači da osoba pije previše vode i na taj način može čak i da izbaci neophodne elektrolite, pre svega natrijum. Tako su oni koji su verovali da je više uvek bolje, prevelikim unosom vode dovodili organizam u stanje hiponatrijemije, što je u nekim slučajevima završilo komom i smrću ( najčešće se dešavalo na maratonima i drugim sportovima izdržljivosti). S druge strane različita boja urina može da ukaže na razna oboljenja ili hranu koju smo jeli ili lekove koje smo popili, tako da pitanje posmatranja boje urina može da bude i kompleksnije.

Konačno za kraj možda neka od preporuka za dobru hidraciju. Iako ih ima mnogo ovog puta prenosim preporuke Američke nacionalne akademije.

Prof. dr Nenad Dikić

Tabela 1. Preproučeni dnevnu unos vode

Cela ova priča postaje još aktuelnija zbog svih promena klime koje se dešavaju i borbe za očuvanje zdrave životne sredine, jer pitke vode na svetu ima svega 3%, a svi se prema njoj odnosimo krajnje nemarno. Možda se pravi značaj tek vidi kada otputujete u neku zemlju gde nema dovoljno vode i gde je litar vode skuplji i od litre benzina.

Za Telegraf.rs piše prof. dr Nenad Dikić