"Nemam dovoljno mleka, ne mogu da dojim bebu": Ne, to nije tačno, a evo i zašto
U susret nedelji dojenja pravo je vreme da se podsetimo koliko je ova prirodna radnja važna za odrastanje beba, ali i za zdravlje majki
Nacionalna nedelja dojenja se obeležava ove godine od 30. septmebra do 7. oktobra, a i pored toga što znamo koliko je dojenje važno, broj beba u Srbiji koji je na prirodnoj ishrani svakodnevno se smanjuje.
U Srbiji se u proseku svake godine rodi 64.000 beba od čega je samo oko 8.000 na prirodnoj ishrani majčinim mlekom do 6. meseca života.
Prema poslednjim podacima istraživanja višestrukih pokazatelja UNICEF-a, iako 90 odsto dece u Srbiji počne da sisa, samo njih 13 odsto isključivo je na majčinom mleku, a 47 odsto dece do pet meseci pretežno.
To znači da je samo 13 odsto beba u Srbiji isključivo dojeno bez dodavanja adaptiranog mleka što je alarmantna statistika!
Nekada se dojenje beba podrazumevalo i nije se od toga pravila filozofija. Uvek je dobar primer navesti žene iz afričkih plemena koje doje svoje bebe, a da nemaju ni redovnu ishranu niti uslove za život kakve imaju roditelji iz gradova.
Razlozi za prestanak dojenja su različiti, neke žene navode da nisu imale dovoljno mleka, neke kažu da su izgubile mleko, neke nisu pronašle pravi položaj za dojenje, neke su zbog mastitisa ili ragada odustale, a neke pak nisu mogle da izdrže stalne zahteve beba da u prvih 6 meseci stalno sisaju.
Da li je moguće da majka nema dovoljno mleka za svoju bebu, pitali smo Irenu Marković, strukovnu medicinsku sestru iz oblasti medicinskih nauka koja je za Telegraf.rs razbila mitove vezane za dojenje.
- Tvrdnja “nemam dovoljno mleka, ne mogu da dojim bebu” je u najvećem broju slučajeva zabluda. Svaka majka ima dovoljno mleka za svoju tek rođenu bebu. Ono što remeti normalan proces uspostavljanja laktacije je zastarela i loša praksa u porodilištima. Da bi majčino telo u narednom periodu proizvodilo dovoljnu količinu mleka za bebu, potrebno je:
- započeti sa prvim podojem u okviru dva sata nakon porođaja
- osigurati pravilan položaj za dojenje da bi podoji bili efektivni
- bebu često stavljati na dojku, najmanje 8 podoja za 24 sata
- u prvih mesec dana ne dopuštati da između dva podoja prođe više od dva sata, rekla je naša sagovornica.
Nismo mogli da se ne zapitamo kako je jedna toliko prirodna stvar kao što je dojenje postala takav bauk u Srbiji i kako je došlo do toga da samo 13 odsto majki u Srbiji isključivo doji bebu do 6. meseca?
Procenat dojene dece u 20 veku je bio 90 odsto da bi u 21 veku opao na 47 odsto sa tendencijom daljeg pada do današnjih 13 odsto dojene dece. Sa poražavajućom statistikom se ne susrećemo samo u Srbiji. Svetska zdravstvena organizacija navodi podatke da je samo oko 36 odsto beba od 0-6 meseci širom sveta isključivo dojeno tokom perioda 2007-2014. godine. Majci je potrebna prava informacija i kontinuirana podrška u zdravstvenom sistemu kako bi uspela u dojenju. Najveća prepreka za veći procenat dojene dece su nedovoljna informisanost majki o dojenju i needukovanost odnosno neadekvatna podrška svih učesnika u sistemu podrške roditeljstvu, istakla je Irena i dodala:
- Od presudnog je značaja da majka ima želju da doji. Jer, kada ima želju ona može vrlo brzo dođe do pravih informacija.
- Zdravstveni radnici promovišu i podržavaju dojenje. Nije u tome problem. Babice, pedijatri, patronažne sestre i ostali učesnici podrške roditeljstvu iznose pred roditelje brojne prednosti dojenja, rizike ukoliko beba nije dojena, dobrobiti dojenja. Međutim, kada se javi problem, čini se sa nam nedostaju veštine uz pomoć kojih bismo na pravi način rešili problem, a zadržali se na savetima vezanim za dojenje. Izostaje ta praktična pomoć majci da prevaziđe problem i nastavi sa dojenjem. Tu smo slabi. Umesto da nudimo rešenje problema za nastavak dojenja mi nudimo veštački način ishrane formulama kao rešenje problema sa dojenjem. A ni jedan problem sa dojenjem se ne može rešiti formulama. Prelazak na veštački način ishrane makar samo kao dopuna, vodi ka prestanku dojenja. Neretko se majci savetuje da prekine dojenje zbog upotrebe lekova i lečenja. Zapravo, većina lekova je kompatibilna sa dojenjem, a oni koji to nisu, imaju zamene koje idu uz dojenje. Na sreću, mi sada imamo Nacionalni program za podršku dojenju i verujemo da će procenat dojene dece biti mnogo veći, zaključila je naša sagovornica koja na Fejsbuku vodi stranicu Zdrava beba i svakodnevno pomaže porodiljama da prevaziđu probleme s dojenjem i majčinstvom uopšte.
(Telegraf.rs/Bojana Krstić)
Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ja
Dojila sam oboje dece ali mleka nisam imala dovoljno. Dojila sam prvog sina 3 meseca i drugog isto toliko. Oba su rođena carskim rezom zbog komplikacija i nije moglo drugačije. Svi znamo kako i kada nam donose bebe posle carskog na podoj. Normalna laktacija se ni ne uspostavi dok ne odete kući. Moju decu su dohranjivale same sestre i to na flasicu jer su plakali izmedju podoja stalno i nerviralo ih je to a i budili su ostalu decu. Kad smo došli kući nedelju dana sam ih samo dojila i plakali su stalno. Bili su gladni jer mi je laktacija bila slaba i imali su zelenu stolicu. Posle nedelju dana smo počeli da ih dohranjujemo po preporuci pedijatra. Dakle prvo posisaju svo mleko i onda adaptirano dohrana. Nekada nemate izbora jednostavno. 😥😥😥
Podelite komentar
iva
Nisam imala mleka. Na sve moguce nacine sam probala da podstaknem laktaciju, ali kad NEMA,NEMA! Plakala sam kao kisa sto ne mogu da dojim svoje dete, a onda izadjem na ulicu i svaka kretenka sebi daje za pravo da me pita:”Je l’ sisa?” STA ZE ZABOLE! Devojcica je sad skolarac, zdrava i prava!!!🙂
Podelite komentar
Marija
Ove tvrdnje da svaka majka ima dovoljno mleka je apsolutno netačno i stvara zablude kod budućih majki. Ja sam se hranila zdravo (meso, jaja, povrće voće....) i ipak posle dva meseca nažalost sam izgubila mleko..... Iako sam probala sa čajevima za laktaciju, ishrana, san, ništa na ovom svetu mi nije pomoglo. Dojila sam samo 2 meseca, nisam bila ni nervozna majka ni umorna, samo je jednog dana prestalo. Mogli biste da pišete o eventualnoj genetici, jer bi moja majka ni sestra nisu imale dovoljno mleka. Bilo je strašno ali sam prihvatila da moram da je hranim veštačkim mlekom i to je to. Razvila se svakako. Nije bila VOLJA MAJKE već genetika
Podelite komentar