Nepoznati faktor rizika za kardiovaskularne bolesti je- usamljenost

Usamljenost je značajniji faktor kardiovaskularnog rizika od pušenja (15 cigareta dnevno) i konzumiranja alkohola (6 pića dnevno) i znatno premašuje rizike od fizičke neaktivnosti i gojaznosti.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Preporučujemo

Verujem da svako od nas treba da poznaje osnovne faktore rizika, kao što su gojaznost, povišen krvni pritisak, hiperholesterolemija, šećerna bolest itd. Šta više kada ih studenti ne znaju na ispitu, nemam mnogo razumevanja, jer smatram da je to stvar opšte kulture. A sada sam došao u situaciju da otkrijem za mene potpuno nepoznati faktor rizika koji je ravnopravan sa svim nabrojanim, ako ne i mnogo značajniji jer je neprepoznat. Mnogobrojne studije pokazale su kako su socijalna izolacija, tako i percepcija socijalne izolacije (usamljenost) u korelaciji sa većim rizikom od smrtnosti i predstavljaju faktor rizika za kardiovaskularne bolesti (KVB), po mnogima značajniji od već prepoznatih faktora rizika.

Foto: Nenad Dikić

Uticaj faktora rizika na mortalitet. *Kompleksne mere podrazumevaju socijalnu integraciju  u braku, u grupi prijatelja ili raznim društvenim mrežama, dok ukupne mere podrazumevaju sve preduzete mere socijalne integracije.  Holt-Lunstad J, 2016.

Usamljene osobe imaju povećan periferni vaskularni otpor i povišen krvni pritisak. Slične stvari postoje i u životinjskom svetu gde je dokazano da usamljene životinje imaju veći stepen ateroskleroze u odnosu na one koje žive u grupama. S druge strane, molekularni mehanizmi odgovorni za povećani kardiovaskularni rizik su nejasni. Ono što je za sada jasno je da je kvalitet veze među ljudima važniji od kvantiteta. Činjenica je da ljudima prijaju odnosi koji počivaju na uzajamnoj vrednost i poverenju, ali i promovišu komunikaciju i saradnja na zajedničkim ciljevima. Iako je uobičajeno mišljenje da socijalna izolacija vodi ka usamljenosti, usamljenost može da postoji unutar braka, porodice ili među prijateljima. Suprotno tome, čovek može da bude socijalno zadovoljan i kada je sam.

Foto: Nenad Dikić

Prijavljena prevalenca usamljenosti u Evropi i Kini. Postoje značajne razlike u prevalenciji među evropskim zemljama sa većom prevalencijom u grupi EU1 (Bugarska, Mađarska, Letonija, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovačka i Ukrajina) nego grupa EU2 (Austrija, Kipar, Estonija, Francuska, Portugal, Slovenija i Španija) i grupa EU3 (Belgija, Danska, Finska, Nemačka, Irska, Holandija, Norveška, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija). Yang KM, 2008 & 2011.

U skorašnjim radovima, usamljenost i socijalni stres povezani su sa aktiviranjem veze  između hipotalamusa - hipofize – nadbubrežne žlezde i simpatičkog nervnog sistema. Ponavljani i hronični socijalni stres dovode do glukokortikoidne rezistencije, pojačane mijelopoeze, ekspresije proupalnih gena i oksidativnog stresa. Međutim, uzročna uloga  svih ovih mehanizama u razvoju KVB povezane sa usamljenošću ostaje nejasna.

Kompleksna šema delovanja usamljenosti na kardiovaskularna obolenja/ Foto: Nenad Dikić

Zbog svega usamljenost i socijalnost izolacija zahtevaju dodatne studije. Razumevanje mehanizama je od suštinskog značaja za razvoj terapijske strategije za sprečavanje štetnih efekata socijalnog stresa na zdravlje. Do tada trudite se da ne budete sami, slušajte šta pričaju ljudi koji vam znače i budite tu kada im treba. I ono najvažnije druženje preko socijalnih grupa nije rešenje, naprotiv, ponekad je još veće otuđenje.

(Telegraf.rs/Prof. dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)