Prof. dr Budimka Novaković o zdravoj ishrani: Sendvič je odlična užina ako se pravi na ovaj način

Printskrin: Youtube/ Vodič kroz Dijabetes

Prof. dr Budimka Novaković, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, dijetoterapeut smatra se možda i najvećim stručnjakom na ovim prostorima kada je ishrana u pitanju. U susret 1. septembru, ali i novoj sezoni razgovarali smo sa njom o svemu u čemu grešimo kada je ishrana stanovništva naše zemlje u pitanju.

Preporučujemo





• Da li su navike koje roditelji postave od prvog razreda kamen temeljac za dalje navike u ishrani?

- Približava se polazak u školu i, naravno, tu je briga roditelja kako će se đaci prvaci snaći u školi, ali i briga oko pravilne ishrane. S obzirom na to da broj dece koji u svetu koji ima prekomernu telesnu masu ili gojaznost raste, i u našoj zemlji israni dece treba posvetiti posebnu pažnju. Navike u ishrani koje je dete steklo kod kuće do polaska u školu su najvažnije, a u školi postoje jedan ili dva obroka. Ako je jedan, to je najčešće užina, a ako su dva, uglavnom su za decu u produženom boravku i to su onda užina i ručak. Svakako da roditelj može da utiče na izbor školske užine kada je dete nosi od kuće, ali ne znam koliko može da utiče na izbor ručka u školi.

• Kako će se u školi snaći dete koje je izuzetno probirljivo?

- Probirljivost deteta u ishrani jeste posledica roditeljske popustljivosti i nedovoljnog znanja o ishrani dece. Deca se uče kako da se hrane od rođenja, naročito kada pređu na čvrstu hranu i kada se deci serviraju različite namirnice. Niko ne kaže da dete mora sve da jede, ali uvek postoji nešto što će se detetu dopasti. Ne razgovaramo o probirljivom detetu nego o tome kako roditelji treba da postupe u situaciji kada dete odbija da konzumira veliki broj namirnica koje su važne za pravilan rast i razvoj deteta.  Ako će dete da doručkuje kod kuće, što je za đake preporučljivo onda je dovoljno da u školu ponese neko voće i vodu. Druga varijanta je da dete ponese u školu neko voće i kiselo-mlečni napitak (jogurt, kiselo mleko ili kefir).

• Šta predlažete za užinu deci koja ne doručkuju kod kuće?

- Deci koja ne doručkuju kod kuće roditelj treba da pripremi sendvič koji će biti sastavljen od hleba/peciva od celog zrna neke žitarice, najčešće pšenice ili raži, da je premazan nekim kiselo-mlečnim namazom (bilo koji sir ili pavlaka), može da sadrži i neku prerađevinu od mesa, ali ne mora uvek. Nekada je dovoljno da se stavi povrće i kiselo-mlečni namaz. Ako dete baš insistira na prerađevini od mesa - može, ali u malim količinama i bez vidljive masnoće.

Foto: Profimedia

• Da li se kvalitet ishrane rapidno menja na gore kada roditelji počnu da daju deci novac za užinu?

- Tu ima više grešaka u koracima. Prvo sa strane roditelja. Roditelji treba da nauče decu čim krenu u obdanište da ili doručkuju kod kuće, ili da nose užinu od kuće. Najjednostavnije je dati novac jer smo tako mi kao roditelji umirili svoju savest, a to je najmanje poželjno. Druga greška: zašto je škola dozvolila da prodajni objekti brze hrane budu u neposrednoj blizini škole? Odgovor leži u radu sa decom u oblasti pravilne ishrane od malena da kasnije ne bi bilo zdravstvenih problema usled bolesti nepravilne ishrane.

• Da li društvo u školi može iskvariti dete koje se od malena pravilno hranilo?

- Ukoliko se otpočetka radilo sa decom u cilju pravilne ishrane, dete će naučiti i neće ga biti ,,sramota’’ da se zdravo hrani. Obično adolescenti kažu "Sramota me je svi jedu u najbližoj pekari, a ja jedem drugačije". Dete koje je naučeno da se hrani pravilno nikada neće imati problem sa sobom niti sa društvom.

• Šta kada roditelji savete o ishrani traže na internetu?

- To je treća greška u koracima - čitanje i raspravljanje o ishrani putem različitih medija, naročito preko društvenih mreža i blogova gde se daju različiti saveti od kojih, slobodno mogu da kažem, 95 odsto nema nikakve veze sa pravilnom ishranom. Naravno, postoje stručno vrlo dobri sajtovi i blogovi koje pišu stručnjaci iz oblasti ishrane na kojima se građani mogu informisati kako dete treba da se hrani. Zato i postoje dijetoterapeuti, lekari subspecijalisti u oblasti ishrane. Ne može bilo koja nestručna osoba otvoriti blog i pisati 'JA ovako mislim da dete treba da se hrani' -  ishrana dece se mora poveriti profesionalcima iz oblasti ishrane. I razvijene zemlje sveta imaju problem dečije i adolescentske gojaznosti, ali se problem rešava stručno. Ne može da se priča i piše šta JA hoću i šta JA mislim, već ono što je stručno dokazano.  Previše nestručnih informacija iz oblasti ishrane obasipa roditelje i oni ne mogu uvek da se snađu "u šumi informacija".

Foto-ilustracija: Profimedia

• Nedavno smo čitali da u svetu sve više roditelja deci za doručak daje čips, a nije neobično da tu scenu vidimo i u Srbiji - šta mislite o tome?

- Neko deci treba da kupi čips,  a to su roditelji, bake, deke… Roditelji  ne treba da dozvole da u kući postoje slane ili slatke grickalice. Ako roditelj primeti da dete  u školi konzumira brzu hranu i različite gricklice, onda  teba da  se zamisli i  da sledeći put ne daje deteu novac nego da spremi voće za užinu. Škola takođe treba da radi na edukaciji učenika u oblasti pravilne ishrane.

• "Zdrava" ishrana se danas smatra i nekom vrstom mode, pa ne možemo, a da vas ne pitamo - koliko je život zasnovan na popularnim režimima ishrane zapravo zdrav?

- Prvo, svaki proizvođač ili svaka zemlja koja proizvodi nešto, želi da proda svoj proizvod. Ukoliko se psihološkog aspekta napravi dobar marketing i ubede potrošači da je određeni prehrambeni proizvod zaista dobar i sve se predstavi u okviru neke ,,in dijete", taj proizvod će imati dobru prođu na tržištu. Drugo, problem je to što građani više slušaju medije nego stručnjake. I onda kada im mi pričamo šta je pravilna ishrana oni su veoma začuđeni što im ,,obaramo teoriju’’. Treće, u svakom stručnom udžbeniku iz ishrane kaže konzumirajte lokalno gajenu hranu, zato što su se naš organizam i imuni sistem vekovima navikli na određene namirnice koje se uzgajaju u našem neposrednom okruženju. Filozofija je u sledećem: nema nijedne namirnice koja pojedinačno može doprineti dobrom zdravlju, samo sveukupna ishrana može biti dobra i loša.

Čija semenke / Foto: Pixabay.com

• Tako su i čija semenke stekle status "supermoderne" zdrave namirnice u Srbiji. Otkud to odjednom?

- Čija semenke nisu neprihvatljive namirnice, sadrže omega-3 masne kiseline i dijetna vlakana. To su činjenice, ne mogu negirati navedeni sastav, ali ne mogu ni da kažem da su čija semenke namirnica koja će unaprediti zdravlje. Valja kazati da i orasi koji se uzgajaju u našem okruženju imaju značajan sadržaj omega-3 masnih kiselina i dijetnih vlakana.

• Koje su to uvozne namirnice "u modi" koje možemo zameniti lokalnim?

- Čija semenke se ne gaje u našem podneblju, ali imamo orahe koji se stotinama godina gaje baš ovde. Ima puno namirnica koje su u trendu. Na primer, avokado  je već duže vremena "in namirnica" ali ima i lokalno gajenog voća. Kada pitate prosečnog građanina da li se hrani zdravo, on kaže 'pa, to je skupo', a pri tom taj isti građanin kupuje skupe namirnice pristigle iz dalekih krajeva jer je neko rekao da su baš te namirnice dobre za zdravlje. Dakle, u pitanju je pritisak proizvođača, izvoznika ili uvoznika uz pomoć stručnjaka iz raznih oblasti da baš ta namrinica bude nešto "jako dobro" za zdravlje ljudi.  Preporuka je konsultovati stručnjake iz oblasti ishrane.

• Koliko udela ima nepravilna ishrana u razvoju malignih bolesti?

- Moram da kažem da je to vrlo ozbiljna stvar. Kada govorimo o rizicima za pojavu malignih na prvom mestu je pušenje, a na drgom mestu su rizici iz ishrane. Sve vodeće kuće u svetu koje se bave ishranom i malignim bolestima kažu da bi se pravilnom ishranom moglo smanjiti oboljovanje od malignih bolesti za 30 do 40% što je važna poruka građanima.

Foto: Profimedia, Pixabay

• Ukoliko dođe do pojave malignog oboljenja, da li ishrana može biti lek?

- Ako je maligna bolest na vreme otkrivena onda pravilna ishrana treba da smanji rizik od ponovne pojave maligne bolesti. Ako je maligna bolest otkrivena kasno, onda ishrana treba da pomogne oboleloj osobi da ona što duže ostane u dobroj fizičkoj kondiciji odnosno da je samostalna, da što bolje podnose hemioterapiju ili zračnu terapiju. Pravilna ishrana smanjuje rizik za pojavu malignih bolesti, a kada se maligna bolest kasno otkrije ishrana ne može da izleči malignu bolest,  ali može da dopronose boljem opštem stanju osobe sa malignom bolešću.  Mora se građanima  objasniti da nepravilna ishrana jeste ogroman rizik za pojavu malignih bolesti.

• Šta mislite o slučajevima kada su pojedine javne ličnosti tvrdile da su ih od malignih oboljenja izlečile određene namrinice?

- Takve izjave su stručno nedopustive. Osobe koje daju navedene izjave su imale sreću da je maligna bolest otkrivena na vreme i da su lekari onkolozi mogli da uklone bolest. Postoje dve značajne internacionalne organizacije u svetu, naravno i druge koje se bave odnosom ishrane i  malignih bolesti, mi smo svi njihovi učenici i smemo da kažemo samo ono što je dokazano. - zaključuje prof. dr Budimka Novaković u razgovoru za "Telegraf".

(Tara Tomović/Telegraf.rs)