Čoveku iz Srbije lekari rekli da HITNO mora na operaciju, ali je rekao 'NE': Evo kako je ozdravio!

Iako diskus herniji nije pridavao značaj, a velike bolove koji su trajali 2-3 dana rešavao je medikamentima i uz pomoć "kostolomca". I tako nekoliko puta.

- Prošle godine leđa su me zabolela, sutradan su mi noge utrnule, izgubio sam kontrolu nad njima i 'pao u krevet'. Tada sam shvatio da imam ozbiljan problem. Drugovi su me odneli na snimanje kičme koja je pokazala da su diskovi na više nivoa pomereni, a nervi levenoge toliko pritisnuti da impulsi nisu mogli da prolaze kroz njih, jednom rečju paraliza - ispričao nam je.

Preporučujemo

Funkcionalnost desne noge bila je polovična. Tako je naš čitalac koji se čitavog života bavio sportom, sa 38 godina, iz nemarnosti završio u invalidskim kolicima.

- Ne postoje reči kojima bih mogao da opišem taj osećaj. Dobio sam uput za neurohirurga, predložio je hitnu operaciju, tražio sam drugo mišljenje, dobio sam isti odgovor, a treći neurohirurg mi je rekao da svako dalje odlaganje operacije povećava mogućnost da paraliza bude trajana zato što su nervi dugo pritisnuti i odumiru, a mišići su već prilično atrofirali.

foto: privatna arhiva

U toj situaciji su ga najviše zanimala iskustva drugih ljudi koja su imali slična iskustva. Neki su se operisali, a neki ne.

- Zaključio sam da se kod 7 od 10 operisanih diskus hernija nije mnogo popravio kvalitet života, jedino je uklonjen bol. Uzeo sam u obzir i moguće komplikacije prilikom operacije, oštećenje još nekog nerva i sl. Odlučio sam da se ne operišem. S verom u Boga, počeo sam da tražim neoperativne metode lečenja mog problema i tako saznao za kliniku West Medic. Slušao sam doktora Vladana i njihove kiropraktičare u medijima i jednostavno sam imao veru da će mi pomoći.

foto: privatna arhiva

Na prvi pregled otišao je sa svom medicinskom dokumentacijom kod dr Stojkovića koji je bio šokiran njegovim stanjem. Konsultacijama su se odmah pridružili kiropraktičari Vladan i Marko.

- Sagledali su ozbiljnost i težinu mog stanja, ali na potpuno drugačiji način od sva tri neurohirurga kod kojih sam bio. Ne znam kako bih to objasnio, ali i ako mi je rečeno da sam više slučaj za hirurgiju, da ne očekujem ništa preko noći, možda ni posle mesec - dva, čvrsto sam verovao u oporavak - nastavlja.

Kako kaže, svakodnevne terapije su počele odmah, kiropraktika sa Markom, odnosno dovođenje kičmenog stuba i pršljenova u prirodni položaj, pa laser, TENS, trakcija sa fizioterapeutima koji su ga, zbog njegovog stanja svaki dan u kolicima nosili na sprat.

- Slušajući iskustva ljudi kojima su Vladan i Marko pomogli, još više sam bio uveren u oporavak. Svakog dana je bilo poboljšanja, neka su bila samo meni primetna, milimetarsko pomeranje podkolenice, duže stajanje pored kolica bez oslonca, nagoveštaj pomeranja stopala i nožnih prstiju i slično. Dvadeset dana iz kreveta u invalidska kolica, na terapiju, pa nazad u krevet.

foto: privatna arhiva

Onda su počeli sa vežbama za jačanje mišića.

- Posle mesec dana, uz pomoć podizača stopala, skoro svih zaposlenih i štaka, popeo sam se na sprat, do sale u kojoj se obavljaju terapije. Osvojio sam Himalaje. Vremenom, uz svakodnevne terapije, pritisak diskova na nerve se smanjivao, mišići su jačali i počeo sam da koristim samo jednu štaku. Posle dva ipo meseca vratio sam se svakodnevnim aktivnostima, počeo sam da radim, da se igram sa decom, šetam. Sada, posle godinu dana od povrede kičme, kod kuće radim vežbe koje su mi preporučili na klinici i jednom mesečno odlazim na kontrolu. Neko bi posle svega rekao da sam samo imao sreće ili da se desilo čudo, a ja sam zahvalan Bogu i celom timu West Medic klinike, zaista su blagosloveni u poslu kojim se bave - zaključio je naš čitalac.

(Telegraf.rs)